Razgovor dve komšinice:

Pogledaj ovo molim te, ubio devojku, silovao , trgovao ženama... Jebeš mi mater pored ovih danas, žao mi je što nisam zaprosila Miću Surlu, pa on je bre bio premija, kad pogledaš ovo!

Tadić: Srce, ajm hom.
Prva dama: Gde si do sad džukelo jedna?!
Tadić: Bio sam bre u nekom propalom rudniku... Smarali me ceo dan. Plate ovo, staž, penzija, kme! Ali, dušo nemoj da se ljutiš, vidi šta sam doneo!
Prva dama: Rudarski šlem! Pa šta će ti to?!
Tadić: Ja sam večeras rudar!
Prva dama: A šta sam ja? Rudarsko okno?! Idi leči se bre, budalo jedna!

-Agencija za privredne registre-

-Dobardan. Molim vas lepo, kakva je ovo pizdarija?
-Da vidim... A vi ste taj! Znate šta gospodine , ja u svojoj karijeri nisam čula za ovakav slučaj! Vi ste taj Žika vlasnik vodomontažne radnje "Žika Mlaz"?
-Lično. I zašto se meni molićulepo brani da radim?
-U vašoj registraciji stoji "promet i ugradnja vodovodnog materjala" a vi ste sa druge strane otvorili Seksi Šop!
-Nije tačno! Piše i srodne delatnosti!
-Pa kakve veze ima...?
-Ima! To je sve isto! Imaš ovamo cevke 3/8, 1/2 colare pa naviše, isto i tamo imaš po prečnicima, onda imaš teflone za cevke razne, pa teflonske paste za podmaz, pa holendere, pa sredstva za pročišćavanje kanalizacije, pa dupli nipli, pa teštik, sve ti je to bre isto, ovamo kučina-onamo kurčina i ćao, ja to i u istoj radnji prodajem samo sa dva ulaza.
-Znate šta, to ipak...
-Znate šta vi, vaš šefić onaj mali Žuća izgleda ima problema sa kanalizacijom, stalno kupuje sredstvo za čišćenje, al otprilike da je problem u majstoru loš mu teflonski podmaz, te vam ovom prilikom ostavljam pakovanje i jednog i drugog, pa ga pozdravite. A i vama kao dami, na poklon ostavljam ovaj mali guzni holender. Dovidjenja!

Мој деда: Кад сам ја имао 10-11 година, свадбе на које су ишли моји родитељи сам обично проводио испод оне крушке...
Ја: Зашто? Одатле се најбоље видело?
Мој деда: Ма не, него су ми ланци били дотле дугачки...

- Brate, pogledaj kako devojka prelepo izgleda!
- U jebote, ubacujem je u drk memoriju.
- Odoh, ja moram da joj priđem.
- Čekaj čoveče, pogledaj koliki je onaj lik pored nje.
- Tebra, možda joj je drug, a ja ako joj ne priđem neću da poštujem sebe ujutru.
- Ej, u pravu si, boli te kurac!

Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu brat

A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.

B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*

A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.

B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*

A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.

B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.

A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*

B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?

*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)

Hoćeš se vakcinisati?
Ma jok, imam ja mog malog "trojanca". Odvedem ga u vrtić, i kad ga vratim zakačim sve moguće viruse! Posle zajedno odležimo par dana i mirni smo celu zimu...

Blago našminkana, odmorna klinka se kao budi u krevetu. Na zidu je par postera, Džastin Biber naravno, tu je neki maneken koji je dig’o jednu ruku, stavio je onako iza glave na teme i flešuje nadrkano svojim obrijanim pazuhom. Tu je i Nole na zidu. Urla. Opet je jeb’o Nadala.

Na stolu je lap top, fejzbuk upaljen naravno. Počinje pesma „Mladiću moj“, ali neka malo izmenjena verzija. Ona ustaje, pogleda u ekran i vidi da ima poruku od Džastinbiberolikog klinca sa slikom na kojoj namiguje. „Leti, leti leti SMOKI“. Fora slogana je kao u tome što je leto, pa kao leti i to. Pravi začuđenu facu i u tom trenutku soba se malo zamrači. Dotrčava do prozora i vidi nešto ogromno kako leti. Hvata neki tač-skrin telefon i izleće napolje gde je onaj klinac sa fejza već čeka, znajući da će da izađe i kreću da trče za neidentifikovanim letećim objektom. Pored njih proleću dva mnogo kul klinca na skejtovima, duge kose, uredno sređene kod Mikija Panjkovića i rade neke forice koje u Americi rade već u predškolskom. Trče dalje, kada se pojavljuje mali crnja, al’ ne neki onaj normalni niger crnja, već neka kokos verzija, skoro beo, vilenjačkog izgleda, obučen šljampavo. Pozdravljaju se sa njim, onako crnački sa nekim kao pokretima glupim i tu dotrčava još jedna drugarica ista kao i ova s početka, al’ ima kosu druge boje. Kreću svi zajedno da trče.

Sada tu trči pedeset nekih takvih klinaca. Prate senku i gledaju gore. Neki klnci voze rolere, jedan je na trotinetu, a tu je i onaj emo-gej klinac, slika ih sa tabletom, proleće neki klinac na skuteru, ima šal koji se viori i vozi neku klinku istu k’o one dve samo ima majicu druge neke boje. Proleću pored babe i dede koji sede na klupi i rasteruju im golubove koje su ’ranili i onda ih oni gledaju nekim prvo blago prekornim pogledom, pa se ipak nasmeju. Na mlađima svet ostaje.

Odjednom leteći objekat staje. Kamera se lagano podiže i tu shvatamo da to leti ogromna kesa smokija. Čuje se karakteristični zvuk otvaranja kesice, smoki počinje da leti na sve strane. Niotkuda se pojavljuje neki DJ koji je izgleda na leđima vukao svu tu opremu, svi počinju da igraju uz neki dens-haus u pokušaju izmešan sa „Mladiću moj“ (nije pesma o Ratku Mladiću prim.aut.), glavni akteri đuskaju do jaja, posebno crnja. Čak i baba i deda kojima su rasterali golubove igraju u stilu šezdesetih. Čuje se hrskanje smokija.

Smoki, ne da ti d’odrasteš.

1. scena: romantična večera, cepkanje jastoga i škripa noža
Titlovi: "Žrtva je belkinja, 25 godina, nađena gola i prekrivena orhidejama"
*
2. scena: par preskače čokoladnu poslasticu i baca se na strasni poljubac
Titlovi: "Šta joj je ovo u ustima? Mrtva zmija, aman zaman (for Christ's sake)? Džek, odnesi ovo na analizu"
*
3. scena: on joj cepa haljinu i pribija je uza zid
Titlovi: "Obdukcija je pokazala da su se u stomaku žrtve izlegli zmijčići. Šta je, nije ti dobro?"
*
4. orgazam
Titlovi: "Ispovraćao si mi cipele! Ima da platiš!"
*
5. scena: obnažene grudi
Titlovi: "Za dvadeset godina ovo nisam video, a nisam baš ni morao da vidim"

Јул, 37 степени по Целзијусу, центар града, гужва, Југо четреспет аутошколе Микула Деведесчетири (тад му се родио син), креће се брзином од 22 км/ч. Унутра полувозач у полусвесном стању јер му сви псују мајку, поред њега инструктор који свој урок баца на најгору сорту - пешаке.

Ауто иза Југа број 1: Јебем ти семе и племе, вози бре та говна! И шта је овај дотер'о ову децу да возе посред града. Посерем ти се ја посред тог говнета, бре! (сирена до краја)
Два пешака: Е брате, пожури на пешачки, ено је аутошкола, тај не сме да не стане!
Ауто иза Југа број 34: Шта је бре ово који курац? Што је заглавио сад саобраћај, јебо вас шаров! (прилази му пешак комшија) -Ма ено вам је горе аутошкола, боље паркирај то и дођи да кокнемо једну кафу, ко их јебе!