Седите у парку и довршавате другу флашу пива. Слушаш га како се с кумом испеглао под шатром на свадби ортака из Мерошине. Мерошина, мислиш у себи и смејеш се наглас, готово сигурна да ћеш му дати пичке. Али онда твој смех утихне и настаје тишина. Обоје ћутите. Знаш да је ред на тебе да узвратиш неком подједнако симпатичном и благо трансферичном причом о своме пијанству, али јебига, пијана си, мисли су ти троме и језик ти је незграпан, не можеш наћи праву реч, нити праву мисао. Пребираш по сећањима, али чини ти се да ти је глава потпуна празна и испијена, после два литра пива се не можеш сетити ни кевиног имена, камоли водити смислен разговор. Хвата те паника. Он се нервозно осмехује. Срање, мислиш у себи, и он је приметио тишину. Обоје сте напети, осећаш притисак да кажеш нешто, исте секунде. Сети се нечега, Ана, било чега. Реци нешто. Одмах. Сад.
-Ја и ортакиња смо гурале краставце у пичку кад смо се напиле.
.
.
.
.
-Киселе или обичне?

- Joj dušo skidaj gaće, daj mi baklavicu, ima da se ulijepim sad k'o turčin na bajram.
- Drž', na, crk'o da bog da takav proklet.

- Ustao jutros, gabor u krevetu, ne znam ni gde sam, ne znam gde je auto, ne odem na posao, krenem kući, zvekne pljusak, počnem da kijam i kašljem, nemam ključ od kuće, mokar se okliznem niz stepenice, slomim mogu, zovu me da se i ne pojavljujem na poslu.... govno.

- A onaj Miloš iz ulaza što je završio andragogiju i nema posla, zamisli juče, usred onog pljuska se izgubi u nekim pizdićima, pokupi neku devojku u ćaletovom fići usput, odveze je do kuće, ona sva fina, da se tata zahvali.... jutros priča, ovom profi fali neki stručnjak na temu nekih kurac palac istraživanja. Ode čovek u Švajcarsku da proučava ljudologiju.

:u isti glas:
- Eto, kad đavo sere, sere na istu gomilu.

-"Uradi sam", izvolite?
-Halo? Komšinica ovde, zvala sam i juče, možda se sećate. Treba mi Boš udarni čekić što je na popustu. I jedan propanski brener. Hoću reći, Lepi Brener. Znaće gazda šta treba da radi i koga da šalje.

Sprema li se to još jedna ujdurma u našoj vladi..

- Gledaj Mile što zasadio cveće u dvorištu!
- Ma pusti budalu dokon čovek!

- Krenuo sam u teretanu i na trčanje.
- Uuu brate al' si ti dokon! Ajde bre s nama na buksnu

- Šta je sa popom? Što krsti jariće?
- Ma dokon čovek

-Eto tako! Sad sam mirna! Od 800 prijatelja sam mu izbrisala 300! Riiiibeeee neke! Ne može to tako! Sad će da mi kaže što sam to uradila, ali baš me briga. Ne može on tako da se dopisuje s njima i da im lajkuje slike. Misli da ja ne znam! Sve bi htele da ga aduju, ali šipak sad! Svet je PUN drolja, kažem ti!

-I zamisli, idemo mi tako, kad prolazi Joca Droca, najpoznatija u našem selu. Zamisli šta mu je rekla! Rekla mu je: ĆAO. Zamisli samo, kako sme da mu kaže ćao? Šta ima ona njemu da kaže ćao? Da si joj videla oči! Samo što ga nije zaskočila! More, neće moći on tako svakoj seoskoj da se javlja!

-Kaže da sprema rad s nekom Tatjanom. Ne znam ništa o njoj. To me zabrinjava. Neki rad je uvek dobar povod, a sve bi htele s njim. Kladim se da su igrale na sreću. I tako, kaže on meni da radi s tom Tatjanom. Nadam se da je ružna i debela! Ali ko će ga znati, to mi ime zvuči nekako profuknjački! Oh, svet je tako beznadežno i bespomoćno PREPUN drolja.