Keva Lepe Lukić.

Način na koji Majka Priroda nabudžuje hardver.

Muška najava samostalnog pranja sudova.

Rečenica nastavnika u budućnosti ukoliko lingvisti prihvate Vukajliju kao zvanični srpski rečnik.

Oblik sveže isečenih noktiju kod muškaraca.

Način na koji kockar objašnjava devojci da je profitirao na kladionici te ide u kafanu u kojoj planira da se oduzme.

Мајице које штанцују учесници финала. Обично их спреме обе екипе али их на крају облаче само победници. Губитнику остаје да с њима евентуално обрише дупе.

Televizija iz Nindža Kornjača koja ima ogromnu zgradetinu u kojoj radi 4 radnika.

Najveći kompliment koji jedna domaćica može dobiti za kulinarsku veštinu koju je upravo opravdala...

Када пијете зато што немате девојку, а не можете да је нађете зато што сте увек пијани.

Jugoslovenska kafanska čaša polako izumire, zajedno sa kariranim stolnjakom i plekanom pikslom. A bila je čovekov najbolji prijatelj, uvek tu da ga razume i uteši. Njeno prisustvo bilo je nenametljivo, neprimetno, a nezamenjivo. Slava joj!
Šta god da piješ iz nje, gusti sok, pivo ili špricer, ništa nema tako dobar ukus kao iz Nje!
Dizajner ove čaše bi trebalo da dobije Nobelovu nagradu za mir, Ajnštajnovu nagradu za fiziku i Proletersku značku!!!
Nije ni čudo što su Italijani za reč "kuća" izabrali upravo reč "casa" - I mi bismo morali da sledimo ovaj svetli primer!

Misao koja prodje kroz glavu prosečnom posetiocu sajmu knjiga.

У народу познатији као "јефтинијег нема".

Prost, grafički prikaz osobe koja je poslužila seksualnoj svrsi.

Usmeni priručnik sa svim uputstvima.

Тај леву ногу користи само за квачило.Служи му само за ослонац и за не дај Боже...Изразити десноног!

Она звезда што стоји лево од плуса на дефиницији и постеру. Служи за омиљеновање.

Како живимо у јако организованој држави, ово је реченица коју смо небројено пута имали прилике да чујемо. Наравно, после тога, нужно иде јебем ти државу. Наиме, колико год да смо сами криви за срања у која упадамо, држава остаје као последња инстанца коју можемо увек да окривимо. Такође може да послужи као одлично оправдање.

Racku lupaš onda kada nisi uspeo da lupiš recku.

Сама помисао на ову врсту хигијене изазива језу дуж кичме и нелагоду при присећању на највеће трауме одрастања већине младунаца. Тренутак када твоје млађано и нејако тело, неспособно да се одупре бабином чврстом, али пуном љубави, загрљају, тренутак је једне од највећих ноћних мора из наших детињстава.

Збрчкана старица те је већ присно привукла себи, отвара уста док дискретно пружа језик, потеже палац своје рапаве руке, натапа га излучевином из своје усне дупље и уперује га у правцу твог лица на коме је приметила гареж/земљу/траг од оловке...

Истог момента схваташ да ћеш бити индиректно олизан ем оверен туђом пљувачком, макар то била твоја најближа крв. Твоји покушаји да се истргнеш из загрљајног ропца своде се на залудно копрцање, чији ће интензитет бити директно пропорционалан бабиној вољи да од тебе направи чистунца! Док полагано осећаш влагу на својим образима уз енергично трљање, очи су ти већ одавно затворене а гримасе гађења које правиш као да и не дотичу запослену старину. Капитулирао си и тако сломљен и згрожен немаш потребу да изустиш више иједну реч негодовања. Али, сад си барем чист. Победа! Хигијена пола здравља!