Kad bode oči od prvog trena ali reakciju koči domaće vaspitanje.

Udaja promiskuitetne devojke u poštenu kuću.

Izraz koji se koristi za novorođenče koje premašuje standardnu težinu.

Ne mešati sa vračarom. Tipična stanovnica pomenutog beogradskog naselja, ali se primerci mogu naći u svim većim gradovima. Osoba koja glumi fenseraj i uvek je “u koraku sa vremenom”. Umislila da živi u Kaliforniji. Naručuje kafe koje u životu nisi čuo, a kamoli znao da u njih idu neke pumpice ukusa. Hrani se čudnim i skupim sranjima, verovatno na silu. Ima kuče koje je više igračka na navijanje nego pas. Kuče naziva bebom, a bebu smesom ćelija. Ako ima dete, naziva ga čudnim i progresivnim imenom. Podržava LGBT, Žene u crnom i slično.

Nadimak bilo kog lika koji prečesto traži faul na basketu za svaki nežniji kontakt.

Nastao neznatnom modifikacijom prezimena proslavljenog grčkog košarkaša Georgiosa Printezisa.

Pijan mortuz.

Vitrina za pekarske proizvode.

Mračno predvorje pakla, gde Satan Trismegist lično kucka đavolskim čekićima sve ne bi li našao neku manu koju ti je pošteni prodavac motornog vozila zaboravio spomenuti. Jebga, takva su vremena, ljudi ponekad zaborave spomenuti da su krovom kočili par stotina metara dok su bežali od milicije s autom punim Pakistanaca. Bolje stan prepisati šiptarima a ženu Sudancima nego odvesti svog novog polovnjaka u službeni servis. Namerno će oni nešto naći, oca im njihovog. Samo da ti pokvare raspoloženje.

Bilo koje stvari za koju je došlo vreme da mu se, paralelno sa dizanjem nečije patke, digne i cena. Pa i da mu nije vreme, što da ne jebemo sirotinju? Jer zbog čega da se cimaš da radiš novu štampu na ambalaži kad smanjuješ gramažu nekog smrdljivog flipsa sa 80 na 75 grama? Ili da se, pak, suzdržiš od poskupljenja, ali se onda brukaš time što više nemaš plastični poklopac na pavlaci srednje veličine. Ah, da, to si već uradio, ne možeš ukinuti poklopac na jebenoj pavlaci, kad ga već nemaš. Mada, možda je Ukrajina najveći izvoznik providnih plastičnih poklopaca? Oh fuck, zarazno je.

Jbg, rat je, kakav si ti to častan trgovac ako pritom nisi ratni profiter? Ne ide.

Hercegovci koji skoknu do mora za vikend.

Setimo se kako Šreda nije znao da li je mačka u kutiji živa ili mrtva, i bila je i živa i mrtva istovremeno, sve dok se ta kutija ne otvori.

E sad to primenimo u praksi.

Dakle, ostaviš devojku u dobrom raspoloženju, odnosno nisi mnogo smrdeo, prdnuo si samo dva puta dok ste gledali film o nekoj ribi sa Alchajmerom što joj njen zagondžija čita dnevnik da je seća na njihovu ljubav ili šta već (znam da znaš koji film je u pitanju), seks je bio zadovoljavajući, i kvalitativno i kvantitativno, skuvao si kafu bez prosipanja po šporetu. Praktično idealni uslovi jedne veze sa nama podrigarima.
Rastajete se, ti je cokiš, ne poljubiš, cokiš za laku noć, i polako krećeš kući svojom mašinom od hiljadu i dvesta kubika i troje vrata. Dva sata kasnije stižeš do mesta gde ovi iz gugla nisu smeli ni da se usude da krenu.
Srećan ležeš u krevet, bio si kod devojke, sve bilo vrh, imaš dovoljno vremena da se naspavaš do posla. Idila...

Dva sata kasnije budi te telefon, zove ona. Šta je bilo. Znaš ti šta je bilo. Pa šta sam sada sjebao, bilo sve super kad smo se rastali. Pa posle si sjebao. Znaš ti dobro šta. Ne znam Svetlana, kazana mi za rakiju. Pričaćemo sutra...

Muk. Ništa ti nije jasno. Već vidiš da će te to koštati minimum jednog odlaska u cvećaru. I ko zna šta još. U svađi ste bez tvoje volje. I znanja.

Sutra joj odnosiš gerbere, jer Svetlana baš obožava gerbere. Ona se sa vrata baca u tvoje naručje, kaže nedostajao si. Nisi trebao cveće uzimati, bezveze se trošiš, ali lepo je. Svetlana šta je bilo ono sinoć. Ma pusti me, sanjala da me varaš sa Gordanom sa posla, onda sam malo pogledala na instagramu i videla da joj je dečko neki dizelaš napucani i iscrtani, više se nisam brinula.
Ludice, opusti se, 'ajde da se malo podružimo hihi.

Jebala te mačka Šrede...

Kad me iznervira žena ili u stvari bilo ko, to mi je odgovor, možda je pasivno agresivno, ali je efikasno. Idem na plac. Plac.
U stvari to je jedan prostor, livadast, kao dvorište, ali nema kuću, nego ima šupu, da li je to uopšte moguće, dvorište bez kuće, da li je to ispravno? Uglavnom, to je ograđeno i tu se ide da se nešto radi, da se plevi, da se kucka alatom, da se krči, ja krčim, okolo raste trnova ružica, ište da proždere moj PLAC, ja je krčim, povaljujem prirodu i ne dam da narušava suverenitet i teritorijalni integritet mog PLACA.
Šta još ima tu na placu, možda poneko drvo, da. I može da ima priključke, za vodu i za kanalizaciju, za gas, može da ima i asvalt, može da ima čak i neke kao temelje, kao tu će sad da se pravi kuća, ali to se odugovlači, ne odgovara mi da se napravi tu kuća, jer to onda više nije samo plac, to je kuća, to je dvorište, to je vikendica i onda ne mogu da kažem IDEM NA PLAC, kad me iznervira žena ili u stvari bilo ko.

Bez griže savesti i uz veliki rizik prekršiti pravila zarad sopstvene koristi.

Zvanična titula najjačeg muškarca u domaćinstvu. Obično su u pitanju tegle ajvara, kiselih krastavaca ili džema. Obično otac drži ovu titulu godinama dok sin/sinovi ne odrastu. E onda kreće bitka. Posle otvorene tegle obično kreće likovanje.

Izuzetno vruć letnji dan.

Tu su nekad bile sise.

Sad više ne, sise su sada znatno dostupnije svima, makar u digitalnom obliku, peta strana Blica je suvišna za tu svrhu.

Sada ne znam šta je na petoj strani Blica.

Nisam uzeo Blic, ni petu stranu Blica, u ruke dugo.

Možda pričam napamet, možda su i dalje sise na petoj strani Blica.

Možda sam samo ubeđen da je ovo vreme previše sivo i ozbiljno za sise na petoj strani Blica.

Ili je ovo vreme koje ne bi dozvolilo sise na petoj strani Blica, koliko god duhovit komentar bio vlasnice sisa.

Ili je možda svetu dosta sisa, pa i onih sa pete strane Blica.

Meni nikad neće biti dosta sisa.

I pete strane Blica.

Tu su nekad bile sise.

Učestalost zračenja štetnog po mozak.
SS

Redosled pornića koje si guglao.

Vrhunac simulacije Pornhaba na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Taman kad se onaj ćoravi sa usnama naučio da jaši, dođe Peca Kon sa bandom da zada domaći. Ima, ima virus, al tek od 17h kad Maxi napravi pazar. Deca nisu ugrožena al fizičko da bude na RTSu. Respiratori ima, nađene pare, al ne smemo kažemo okle, jer država nema para, kriza, tranzicija, tek za dve godine bolji život.

Može derbi, ako je pre izbora. Penzioneri, mnogo ih volimo, oni lebac ima da kupuju u 4 ujutru, ko ih jebe, nema spavanja, lepo im Đinđić rekao. Treba svi da se vakcinišu, al Nole ne mora, sin Srbije, mamu im Austrijsku, što ih Gavra nije sve potamanio. Mora QR kod da se skenira, i na račune će ih mećemo, nek se narod navikne. Sledeće dve nedelje ključne.

Tepavčevićka na ministra, visoko se kotira kod muških birača od 50+. Braća Kinezi stižu avionima. Drugi pik, šestog talasa. Alfa, beta, delta, omikron. Grčki normalno, naša braća, sirtaki, giros, Vruć vetar, govna vraćaju sa granice, dabogda im se Partenon zapalio.

Nestorović ekspert, al i nije, slušajte čoveka, al nemojte slučajno da ga slušate. Grobarska govna seku glave. Vakcinu preCednik prima u Čortanovcima da vidi i narod, a ne samo Beograđani, mamicu im jebem. Maske treba, to će Dr. Petrović kod Marića sve da vam objasni, bez brige (PRC test iz guzice ugodniji).

Najsmešniji virus na svetu. U 8 da se tapše, šatro da bude neki solidarizam u narodu. Opet policijski čas, al dobro nećemo novi 5. Oktobar, pa i ne mora baš odma' sad. Sledeće dve nedelje ključne. Lončar bio dobar pajtos sa Dućom Zemuncem, al šta sad ti to pominješ nije bitno, vidiš da je dobar čovek, brine o narodu. Prisluškivan preCednik. Opet izbori, neće valjda Vranjanci opet za Mađare.

Šta će vam toliko brašno ljaljanijo, nije '93-ća pa da Dana i Vuk dele lebac iz kamiona!

Sedma sila

Rečenica-sigurica kada priučeni novinar-beskičmenjak ne zna kako da završi tekst. Umesto da iznese svoj stav, zaključak ili ne daj bože stručnu opservaciju i predviđanje, on nam lakonski poručuje - videćemo - jer time se ne stavlja ni na čiju stranu, a to je, složićete se, najsigurnije za sopstveno dupe. U stvari, to nije ništa čudno u zemlji u kojoj je istraživačko novinarstvo davno izumrlo i u kojoj se ne ceni umetnost pisane reči već umešnost dodvoravanja.
Inače, rečenicu iz naslova patentirali su pioniri našeg tabloidnog novinarstva, naročito u tekstovima u kojima su glavne akterke bile Ceca i Karleuša. Nažalost, "ostaje da se vidi" se u međuvremenu toliko proširilo da danas ta fraza deluje kao često citirani epitaf na spomeniku srpskom novinarstvu.