Izraz koji opravdava to što smo stoke na porodičnim veseljima dok jedemo hranu.

Popularne višenamenske posude sa "Eurokrem" logom, koje su činile preko 72% čaša za vodu u prosečnom srpskom domaćinstvu devedesetih.
Pošto su mnoge majke svojoj deci redovno kupovale Eurokrem od 200ml, postalo je nepotrebno da se kupuju bilo koje druge čaše za kuću, pa je bilo zagarantovano da ćete videti barem nekoliko svaki put kada posegnete u kuhinjski ormarić ili plakar.

Sjajan primer praktičnog obrazovanja dece o koristi obnovljivih resursa i reciklaže.

Stanje u kom se nalazim dok stojim ispred butika sa bezbroj kesa u rukama, čekajući devojku da završi šoping.
Posle nekoliko sati obilaska, polako počinje da mi se gubi osećaj za vreme i prostor, i onda u jednom trenutku dok stojim i čekam sa tom gomilom stvari, utrnulih ruku i nogu, kad sam već izgubio nadu da će ona uopšte izaći iz prodavnice, pogleda već uveliko fiksiranog u jednoj tački, čini mi se kao da počinjem da se dematerijalizujem i onda odozgo posmatram sebe, nemoćnog da se pomerim, pa čak i da skrenem pogled. Kao da sam ostao trajno fiksiran u toj tački vremena i prostora, dok osećam da sve oko mene normalno teče. Prelazim iz jedne dimenzije u drugu, nadajući se da ću je sresti u nekom delu paralelnog sveta i prekinuti agoniju. Ali bezuspešno, svi njeni paralelni entiteti su u ovoj stvarnosti, pomažu joj da istovremeno skenira svo ono mnoštvo izloženih krpica.
Nakon ko zna koliko vremena, ona konačno izlazi iz butika, primetno starija, ali i vidljivo srećnija. Sledi postupak oživljavanja...

Izraz koji se koristi bilo za mušku bilo za žensku osobu koja vodi brigu ama baš o svemu i po cele dane razmišlja i pri tom najbolje zna kako da se reše tuđi problemi jer nema dovoljno svojih.

Lik koji dodje kod komsije (neretko komsija ima lepu cerku) da mu instalira Winamp da ovaj moze da slusa pesme iz rodnog kraja...

Јести много више него што је таман.

To je kad stalno misliš da su definicije namenjene baš tebi, svi te mrze i namerno stavljaju definicije gde te proganjaju i vređaju.
Nekad i jesu namenjene baš tebi...Ne, ne, i ne to nije istina, da li je moguće da me toliko mrze, ma mora da je to...ma to je...da, to je samo ili možda nije... ma bre, jeste to je samo Vukajlija paranoja!

U neki jutarnji čas, pre nego što se matorci probude za posao, a posle petlova, persona koja se vratila sa lokanja oseti potrebu da se pokloni idolu porcelanskog boga smeštenom u kupatilu svake kuće.
Molitva se obično sastoji od klečanja pred idolovim nogama uz besomučno zabacivanje glave sa vremena na vreme u pravcu unutrašnjosti šuplje bogomolje.Obavezan je šamanizam, dok vam se duša odvaja od tela, u vidu tihog mrmljanja i psovanja, trenutka samopoznaje- ''Koji sam ja som'' i po kojeg ''Jao Bože'' kada vas uhvati religijski zanos.

Ritual se završava ogromnim olakšanjem kao znakom uslišene molitve i odvlačenjem u sobu uz nadu da ne naletite na ćala koji je krenuo na brijanje.

Družiš se sa njom uglavnom samo na faksu, kada nemaš ništa pametnije da radiš, na primer nešto čekaš ili ona nešto čega. Po difoltu solidno izgleda, obavezno pomalo kučkasta, pošto kao svaka stoka od muškarca ne započinješ razgovor sa nekom osrednje "lepom" devojkom.
(ovo se uglavnom odnosi na onaj kučkasti deo, tj. u većini slučajeva je barem malo ziljava)

Voli da flertuje i sa osmehom prihvata tvoje neumesne sekusalno začinjene šale tipa "Razvalio bi' te od kurca" ili "Daj šta se smaraš sa tim tvojim dečkom, šutni ga pa da se jebemo k'o zečevi" koje iako govoriš u šali, apsolutno misliš, do poslednje reči. Ona ih prihvata ili zato što je dovoljno glupa, ili zato što je dovoljno lakoverna pa misli da se samo šališ ili opasno vlaži na tebe pa bi ti popušila i na sred amfiteatra samo da joj tražiš.

Najčešće si sa njom u odličnim odnosima, baš zbog tog nekog odsustva želje za bilo čime osim šale i potencijalnog, "ako upali" seksa. Ne nerviraš se oko nje, niti nju boli dupe za tebe i sve funkcioniše savršeno.

Koleginica sa faksa je daleko od prijateljice ili drugarice, nije ti devojka, a opet nije ni poznanica. Ona je jednostavno osoba sa kojom bi rado seksualno opštio, a opet nije ti toliko stalo da se preterano cimaš oko toga. Drago ti je da znaš da uvek postoji barem jedna, "ona" koleginica sa faksa, na koju možeš da računaš kada se skenjaš zbog nečega ili nekoga u životu.

Oh my, God....It's full of stars...
je svakako jedna od najmisterioznijih rečenica koja je ikad izgovorena na filmu. To je ujedno poslednja rečenica koju glavni lik Dejvid Bouman izgovara u svom ljudskom obliku.
Odiseja u svemiru je dokaz kako temeljan rad može iznedriti vrhunsko remek delo kome se malo šta može zameriti. Artur Klark, pisac scenarija je u svojoj knjizi "2001, izgubljeni svetovi" izneo čitav proces nastanka ovog filma i tu se može videti kako su autori (A. Klark i Stenli Kjubrik, režiser) u suštini mukotrpno dolazili do onakvih filigranskih rešenja.
Cela priča je u stvari zasnovana na klarkovoj kratkoj priči "Stražar" u kojoj ekspedicija vanzemaljaca dolazi na Zemlju u vreme praistorije i sve što tu može da vidi su životinje od kojih jedne imaju kandže, jedne kljove, jedne oklop i majmuni koji nemaju ništa pa samim tim i izumiru jer ne mogu da dodju do hrane. Vanzemaljci inače lutaju svemirom i pomažu vrstama sa iole šanse za razvoj, da se usavršavaju i stvore neku civilizaciju. Na zemlji toga nema ali vodja ekspedicije ipak medju onim izgladnelim majmunima primeti jednog koji noću kad se sve utiša sedne na jedan kamen i uporno gleda ka mesecu. Vanzemaljac oseti dozu simpatije prema toj jedinki koja logično dobije ime Gleda-Mesec i ipak odluči da ovoj vrsti ostavi neka početna znanja za dalji razvoj.
Prva ruka scenarija je bila nastavak ove priče gde je ljudska civilizacija trebala da završi na Jupiteru gde ih već milenijumima čeka isti onaj vanzemaljac zadovoljan što je nekada davno ipak učinio pametan izbor.
Kroz dalji razvoj priče Klark i Kjubrik su ipak postajali svesni da, ako žele da naprave remek delo, moraju da se odreknu eksplicitnog prikaza vanzemaljaca i vanzemaljskih svetova i da bi bilo najbolje kad bi sve ispričali kroz simboliku. Rezultat svega toga je npr. onaj famozni monolit koji je majmunima doneo mudrost umesto nekakvog karikaturalnog vanzemaljca kao i ona čuvena psihodelična sekvenca kad D.Boumen leti kroz zvezdano polje da bi na kraju završio u hotelskoj sobi u kojoj se odvija njegova ubrzana transformacija u neki novi oblik života. Na taj način približili su se svim cepidlakama ovog sveta, hoću reći, svako može da ga tumači na svoj način. Religiozno orijentisani u monolitu mogu da nadju simboliku Boga. Filosofi pak mogu da shvate to kao neku apsolutnu mudrost, naučnici opet verovatno imaju neko treće stanovište i tako dalje. Isto važi i za hotelsku sobu. Prikaz vanzemaljskog sveta bi samo unazadio celokupni utisak filma tako da je i ovde ostavljeno gledaocima da tumače kako kome odgovara.
Ovo je u stvari najjednostavnija moguća priča. Priča o čovekovoj borbi za saznanjem, od momenta kad je kao evolucijski autsajder prevazišao svoja ograničenja pa do tenutka kad se vinuo daleko od svoje matične planete koja mu ipak jedina omogućuje biološki opstanak pa do momenta kad zahvaljujući tom hrabrom koraku čovek nastavlja egzistenciju u nekom novom savršenijem obliku života, kao dete-zvezda. Oh, my God! It's full of stars!

U narodu poznat kao Loki - Autor kultne emisije na opskurnom SOS Kanalu - SOS Bubamara.

Legenda fudbalskih terena i najveći poznavalac igrača za koje vi garantovano nikad nećete čuti, sem ako neki od njih nije vaš komšija ili vam je rod. Ipak, to mu ne smeta da igrače opštinske lige Sopota upoređuje sa učesnicima Svjetskog Prvenstva '86.

Čovjek koji nas svake nedjelje prošeta od treće (Srpske) lige do drugih opštinskih, međuzonskih i ostalih beton liga.

Nekoliko je karakteristika koje izdvajaju Lokija od mora ostalih mediokriteta na nebu sportskih komentatora:

1. Karakterističan glas - kad na TV čujete glas nekoga ko vas automatski podsjeti na gomilu ispijenih vinjaka i kiselih voda, dranje na utakmicama, duvanski dim i kladionice - odmah znajte da je to Loki. Grč u njegovom glasu tačno odgovara stanju srpskog fudbala.

2. Nevjerovatna česta upotreba vrlo malog broja epiteta - i to onih old skul. "Agilni", "brzonogi", "legendarni", "popularni".

3. Pretjerivanje i genijalno odusevljavanje stvarima koje su vezane za beton lige - nesto na cemu se Lokiju mora skinuti kapa. S toliko strasti ne pričaju ljudi o sinoćnjem seksu, kako Loki predstavlja Drugu zonsku ligu Srema. Doduše, ima to i dobru stranu, slušajući Lokija, sve je dobro, sve je ok, djeluje antiinflamatorno, Loki nikad nema zamjerke na bilo šta i generalno podiže nivo optimizma.

4. Uvlačenje vlasnicima klubova - crna mrlja Lokijeve briljantne karijere. Pošto se oko klubova i fudbala vrzmaju neki krajnje sumnjivi likovi od kojih Loki (navodno) dobija oko 100 evrića po prilogu ako obiđe njihov klub (plus ovo iz broja 5.) tako Loki hvali neke krimose iz nekakvih sela i to sve pod firmom "Agilna uprava na čelu sa gospodinom Belim/Crnim/Kecom/Živčetom". Od nečeg mora da se živi.

5. Treće poluvreme - Najčešće se povezuje sa utakmicama veterana. Pošto vrlo često vlasnici ili ljudi iz uprave klubova imaju i nekakav restoran, nakon utakmice "stari sportski prijatelji" često odu na "treće poluvreme" kod "gazda Žike, dugogodišnjeg prijatelja kluba". Obično vidimo samo početak krkanluka koji Loki najavi riječima "sledi lepa sportska (?!?) priča iz velelepnog objekta gazde X". Inače, ovo objašnjava zašto je jedan od Lokijevih omiljenih klubova "BigBul" iz Bačinaca, "popularni Bulsi", jer ljudi posjeduju svoje klanice i mesare.

I za kraj, neke od "legendarnih" izjava Lokija:

Оно што ти возач Југа каже након што му уђеш у ауто.

Najbolji način za ostavljanje cigareta je da cigarete ostavite na nekom vidnom mestu. Preko dana na stolu, a noću pored kreveta.
Sa ovakvim pristupom više nećete imati problema sa nalaženjem istih.

Standardna pozadina Windowsa , poznata po svom dosadnom izgledu (nisam na njoj našao čak i nikakav skriveni pentagram, oboreni krst ili tri šestice, ništa! ) ako vidite da je nečija pozadina jednolična livada sa jarko plavim nebom i razbucanim oblacima, znajte da skoro obarao sistem, ili je duduk za kompjutere pa ne zna kako da je promeni.

Drvena motka koja se može koristiti u mesto oklagije i dobra je kad 'oćemo da malo više razvučemo testo. Obično stoji u uglu kuhinje i ima tragove brašna po sebi.

Реч која има функцију деградације значења речи уз коју стоји.

Übermensch* koji prkosi standardnim pogledima na život. Odlikuje se neverovatnim sklopom fizičkih i mentalnih sposobnosti.
Zna da zakolje prase, opeče rakiju, rastavi i sastavi sva "Zastavina" vozila, puca iz pištolja na slavljima, popravi veš mašinu, vozi traktor.

Može da izroni krst iz ledene vode, završi fakultet sa 500 evra, popije 3 gajbe piva (do prvog pišanja), 2 litra rakije, pojede 40 sarmi, celo prase/jagnje.

Služi se borilačkim veštinama i barata sa razbijenom flašom, stolicom, kaišem (žena, deca..).

Mrzi Hrvate, Albance, pedere, vegetarijance, amere, komšiju...
Voli Ruse, Grke, kuma...
Ima veze u svim institucijama, rođake u inostranstvu, pretke na nebu i veze sa mafijom.

*(Fridrih Niče - Nadčovek)

Naziv usvojen samo zbog toga što je naziv Lude krave već bio zauzet.

Dečak uzrasta do 7 godina u smokingu, sa košuljom i leptir mašnom. Kreatura majke diskutabilnog psihičkog stanja koja je rodila mužu sina a sebi živu lutku za oblačenje. Čim prohoda, ponosno pokazuje “maminog princa“ po svadbama i rođendanima. Po tim svetkovinama „žene ga“ debelom devojčicom sa pletenicom do pojasa i u baletskoj roze haljini, što kasnije ima tragične posledice po njegovo seksualno opredeljenje.

Pandan Ciganima u životinjskoj društveno-socijalnoj strukturi.
20 sati dnevno spavaju,tri sata dnevno jedu bambus,ali su glavni likovi svih humanitarnih akcija,svih skupljanja love za životinje i svih proseravanja ekologa i nevladinih organizacija.
Nije potvrdjeno ali sumnja se da onaj jedan preostali sat svoje dnevne rutine provode smarajući druge životinje da im obrišu šajbnu i žickajući još malo bambusa.