Usred istovremenog chata sa 4 prijatelja na MSN-u, u kancelariju Vam ulazi neki dokoni znatizeljnik koji nema drugog posla nego da pilji sta Vi radite.
Vestim i uvezbanim alt+tab pokretom rotirate program, pred Vama je Word dokument na 8 strana, Vi ste usred cetvrte i veoma duboko razmisljate - kad ono Vasi neverovatno glupi prijatelji, koji uopste nemaju osecaj da sad ne treba da Vam pisu, krvnicki krecu da Vam salju poruke, koje glupavi Windows jos glupavije objavljuje urbi et orbi - pocevsi izdajnicki da svetli narandzasto...zapravo, ne samo da svetli, vec i da blinka trilion puta u sekundi, sve dok smarac pored Vas neizbezno ne primeti akciju, zainteresuje se i priblizi se da vidi (saban sabanski!)

Kratak siže: u početku Gabrijela živi u štali, nema jednu nogu, gluva je, slepa, nepismena i siromašna. Nema za hranu pa mora da jede šljunak.
Posle 100 epizoda Gabrijela i vidi i čuje. U 120-toj epizodi izraste joj noga. U 150-toj epizodi postaje direktor banke.
U 250-toj epizodi dobija napad slepog creva, svi muskarci u seriji plaču. U 300-toj epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, očuha, jetvru i svekrvu, i da su svi oni veoma bogati te je samim tim i ona bogata naslednica. Svi muskarci u seriji plaču. U 312-toj epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac a da joj je majka umrla čim se rodila. Svi plaču, naročito se u tome ističu muški likovi.
Dve epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona plače, svi u seriji plaču. Plače i režiser i scenarista i koscenarista.
Ta epopeja traje cirka 20 epizoda.
U 340 epizodi vraća se do štale u kojoj se rodila i tamo joj gatara kaže da ce imati sreće u životu. Plače Gabrijela, plače gatara, plaču svi muskarci u seriji, plače moja baba koja prati tu seriju, plačem i ja jer je Gabrijelu konačno krenulo.
Na kraju, posle 500 epizoda proročanstvo se ispuni, moja baba počinje da prati drugu špansku seriju u kojoj, na početku, Lusinda živi u štali, nema jednu nogu, gluva je i slepa...

Hetero znači voleti suprotni pol. Što je sasvim u redu.

Mesto slično zatvoru samo što tamo idu zemunci, surčinci, članovi voždovačkog ganga i drugi strašni likovi. Tamo odlaze i drugari iz kraja, napumpani praznoglavci i lerdi iz susednog ulaza.

Omiljen hobi kriminalaca. To znači da su vam ruke od napred, to znači da ste u'apšeni. Oni iskusniji znaju da sviraju i iza leđa.

Naziv za osobu koja mora da bude uključena u sve što se oko nje dešava. Njeno mišljenje je neophodno za sva bitna i nebitna pitanja, a njena opsednutost kontrolom doseže toliko ekstreman nivo, da bi bila najsrećnija kada bi mogla da određuje svaki pokret i reakciju ljudi u svojoj okolini. Njihov svet se potpuno ruši kada shvate da na nešto ne mogu da utiču, a razočarenje zbog pomenutog saznanja se ispoljava kroz histeriju u svim mogućim oblicima.

Израз за оправдање нечијег непримереног понашања.

Ja, ti i mi.
Svi se mi proseravamo ciframa... "Mi smo njima toliko, oni su nama toliko"... U suštini cifra je fenomenalan mehanizam odbrane. Ako sve predstavljamo kroz cifru, sve ima manju vrednost. Nešta nije toliko bitno. Par hiljada dinara je par stotina evara...
Ponekad se pomera gore, ponekad dole da bi izgedalo lepše ili ružnije. Svi se mi konstantno svađamo oko cifara. Da li je u Jasenovcu pobijeno 700 000 ili "samo" 70 000, da li je u Srebrenici ubijeno 6 000, ili "samo" 1 200...
Cifre koristimo da ne bi morali da zamišljamo scenu. Kada neko kaže 50 miliona mrtvih u II svetskom ratu, mi vidimo mentalnu sliku petice i sedam nula... i baš toliko nam i vredi ta slika. Možda se neko zamisli i kaže to je veliki broj, ali NIKO ne može zamisliti ni 1000 mrtvih, a kamoli 50 000 000. Hiljadu mrtvih... hiljadu tela koje se raspadaju, hiljadu porodica koje plaču, hiljadu planova, želja, ljubavi, sećanja...
I sada pomnoži.
Na kraju se svi mi svodimo samo na cifru na nekoj listi.

Apel na građane da odmah upale sve uređaje u kući na trojku.

Била ти је другарица док не каже ово. После тога "најбоље је да останете пријатељи"... Заправо девојка коју знаш од малена а онда се на једној жураји напијете и залегнете заједно, уз обавезне речи "Шта ја то радим ти си ми друг", "о Боже зар са најбољом другарицом" (ал се ни једно ни друго не буне када крене извиђање вагиналног тракта, или померање десне руке горе, доле, горе доле..) После овога настаје тзв. "Вештачко пријатељство" никад више другарство из чистог морања и обавезе према ономе што је некада било.

Vinjak od milošte.

Ovo govorimo kad nekog sažaljevamo, a nemamo srca da mu to kažemo.

Svaki sledeći koji je dovoljno glup da to pita.

Osoba ženskog roda, koja proklinje majku što je rodila kao žensko.
Više liči na muško, hoda, priča, ponaša se kao muško i spopada ribe po autobusu.Ko je pogleda popreko, najebao je.

Kada posle sranja onako uneređen sa spuštenim pantalonama ideš po kući da nađeš toalet papir.

Podsvest na delu.

Kada slučajno izgovorite ono što stvarno mislite umesto onoga što ste želeli da kažete.

Predstavlja višeminutni deo dnevnika, neposredno pre sportskog bloka, u kome ženski glas vrši analizu (kritiku) nekog skorašnjeg kulturnog događaja (izložbe, pozorišne predstave, opere,...). Ako ste samo običan smrtnik i građanin, nakon izlaganja ove gospođe nemo ćete neko vreme blenuti u TV i pokušavati da sastavite nešto smisleno od one 3 reči koje ste razumeli u njenom celokupnom petominutnom izlaganju..

Dve stanice od pičke materine...
Objašnjenje:
Uđete u 531 ili 532 na Banovom Brdu i vozite se, vozite, vozite, vozite.... vozite... vozite, i pogledate napolje i pitate se "U koju sam PIČKU MATERINU zašao". E onda se vozite još dve stanice i u Rušnju ste...

Frizura Jašara Ahmedovskog iz najboljih dana.

Čovek koji moze iskamčiti 50 dinara za pivo od bosonogog cigančeta.