A da probamo ovako

Svi koji nemaju vremena za čitanje neka se odalje,no problem, predlažem...Znate kako nam ide, sve smo pokušali i da dižemo revolucije, i da umiremo, i da se branimo od ovih i onih...I ništa vekovima je isto i gore pomalo...Ovo njima ide u prilog zato je bolje da nastupimo iz drugog plana.Jebeš 20 godina, toliko je prošlo od bombardovanja, prođe sve pa i to će, ako smo složni naravno! Dakle...

Svi imamo nešto zemlje, treba samo da se potrudimo da iskopamo dosta duboke rupe pod zemljom, povežemo se tunelčićima...Svaka porodica bi imala svoju jazbinu i nesmetanu komunikaciju sa nekom drugom,naravno peške se mora tim podzemnim kanalima ići...U jednoj jazbini je predviđeno da živi jedan mladić sa dve otete ribe(jedna plava, jedna braon),da ima nagomilane količine hrane za 20 godina(nešto konzervirano, nešto u epruvetama, jebote ima metoda)da se ima izobilje knjiga da se razbije monotonija podzemnog života.Prirodan priliv svetlosrti i kiseonika.I da se plodimo, milioni nas pod zemljom, svi mi pod zemljom.Logično pitanje šta da radimo sa kanalizaciom, pa naravno izbacujemo je na površinu.Prvi će odustati osvajači, neće imati robova.Ikeje ,ideje i kurci palci neka se sele na Maleziju.Ali, još desetak godina bi naši politikosi čekali, mislili bi da se šalimo, a i oni su psihički oboljeli tako da bi prdeli u svojim foteljama do smrti....
A NAMA dole lepo, jebemo se, jedemo,čitamo lepe knjige i igramo šah 20 godina.Rađaju nam se dece.Spremamo ih kao ratnike, učimo istoriji...Spremamo se za veliki izlazak.

Nakon dvadeset godina, željno skrivani u tami penjemo se na sveto tle, da pokažemo sinovima dedovinu..Kad kurac, neki narod tamo živi.Uf leb ti jebem ne razumem šta pričaju.Ženo stara pali tv da čujem ima li ko srpski sto reći?! A evo ga ovaj priča po naški stani...