Највећа реклама 21. века. Рекламетина.
Прекаљена америчка звезда: Јеботе, каријера ми стагнира већ годинама, нико да понуди добар филм/песму/штагод...
Менаџер. Паз' овамо. Могу преко мог дилера да ти набавим пар црнчића, пазариш их за неку ситну кинту, то је сад популарно.
Звезда: То бре царе, смањићу кокишку наредних пар месеци, уштедеће се за пар црних.
-------------------------------
Неки рандом познати музичар: Тебра, шта да радим, албум ми иде очајно...
Менаџер: Вид' овако. Одемо у неку Етиопују, Кенију, 'ебем ли га, снимимо тамо црнце како голи играју и једу неке траве, после само убацимо то у спот. Иде ко алва.
Музичар: То бре краљу, Африка вака-вака-пичке материне.
-------------------------------
Сеп Блатер: Коме да дам организацију светског првенства? Немци јебу кеву са стадионима, Енглези плачу за домаћинство, Бразилци нуде најбоље пичоке са карневала?
Први саветник: Ма председниче, дајте то лепо неким чамугама. Дамо им пар милијарди да граде стадионе, знаш која реклама. Ти црнци су сад до јаја.
Сеп Блатер: То бре! Тражи и неке црнкиње, нек' ми проберу пар добрих.
Misticni kontinent koji svako zeli da poseti.Neobavestenoj osobi su u glavi su safari,palme,banane,predivni krajolici,slonovi i zebre koji su domace zivotinje I mnogo toga jos…
U 2 ujutru avion slece na aerodrom Entebbe u Ugandi.Dok onako razdrljen uvlacis kosulju u pantalone i kreces prema izlazu u glavi ti se roje edenske slike I prizori koje ces ugledati cim se otvore avionska vrata.
Pun srece pravis prvi korak i odjednom osecas da nesto nije u redu.Smrdi na neku barustinu,umesto vazduha cini ti se kao da udises vodu,a aerodromska zgrada lici na zeleznicku stanicu u Donjem Pickojevcu.Platis vizu,vozac te vodi u najelitniji hotel u gradu.Bar ces lepo da se naspavas mislis se.Al kurac…Za dorucak peljas dve banana jer ostatak menija lici na saobracajnu nesrecu.Vratis se u sobu,para nema u dzepu pantalona koje si ostavio na krevetu. Zatvoris se I cutis.
Ubedjen da si posetio najgore mesto na svetu,prelazis granicu I ulazis u Kongo.Drzavu velicine Evrope,koja nema metra asfalta .Putujes 4 sata tih 60 kilometara do “grada” u kojem ces biti narednih 6 meseci.Mesto u kojem tople vode nema,struje ima 4 sat dnevno,a ako uspes da nahvatas internet,brzina je takva da dok pokusavas da procitas novine,izlazi sutrasnji broj kad otvori stranicu.Mada,da bi se zabavljao treba da budes sit,ali meso dolazi jednom nedeljno pa ti drzi zalihe u frizideru sa 4 sata struje dnevno.Malaricne bube,polucrveni mravi koji ujedaju ko skorpioni,zene bez noseva koje im odsecaju za prevaru,muskarci koji po ceo dan razmisljaju kako nesto da ukradu,smrad I uzasna prasina,prasina koja ti se u pore uvlaci…
I kurve od 10 dolara pored kojih ne mozes slobodno da setas ulicom…Ako ti se slucajno smraci i uhvatis sebe kako ga guras u neku od njih,proveri da li si na spolovilo stavio smirglu,pa dva kurtona preko nje.Ako pocne da jauce vadi…Sida je ovde obicna prehlada u poredjenju od cega oboljevaju.
Toto mora da je bio drogiran kad je pisao onu pesmu.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.