Kada posegneš za telefonom da vidiš koliko je sati, ali kada ga izvadiš samo belo pogledaš i pitaš se zašto si ga vadio. I vratiš ga u džep.
Bolest od koje uglavnom pate hronični Alkoholičari. Uglavnom se javlja lančano.
Trajna:
Milan: A bratee kako, čime, sa kim smo mi snioć došli kući bre?
Vlada: Ufff, pa jebem li ga brate ali mislim da nas dovezao Jovan. Ipak čekaj da pitam Miška.
Miško: Ne znam brate, ne sećam se. Ali ajd' pitaću Dragana, on nije toliko bio pijan.
Dragan: Uuu nemam ti pojma Miško, ali mislim taxijem. Zvaću Miroslava da pitam.
Miroslav: Ne znam mislim da smo stopirali i da nas dovezao komšija Zoki, vraćao se iz treće.
Privremena:
N.N: Šta se dešavalo sinoć?
- Jaooo bratee ti si bio drvo pijan, kakve si gluposti radio! xaxaxa!
N.N: Šta?
- Pa bili smo da jedemo a nije bilo čačkalice, pa si otišao ispred neke kuće ušao u dvorište uzeo metlu, i izvuko onu slamčicu da očačkaš zube i ond s..!!
N.N: Dobro, prekini! Setio sam se, ne moraš da pričaš više, zajebi!
Неефикасан, али добар и комфоран начин за решавање проблема.
- Милане, шта ћемо са децом?
- Којом децом?
- Нашом децом, идиоте! Како ћемо да их нахранимо овог месеца?
- Аааа, ма нема проблема. Може моја плата да изгура двоје деце некако.
- Ми имамо троје деце.
- А јесте, јесте, ту је и оно најновије, оно мало. Ма он једе директно из сисе, за њега нема фрке.
Zanimljivi fenomen koji strefi skoro svako ljudsko bice tokom procesa starenja. Pojavljuje se u tri faze : kad se isan ozeni, useli u stan, dobije potomstvo.
Sto stice solidniji materijalni komfor, amnezija je sve veca ; tad se kaze da postaje burzuj. A amnezija pocinje da cini svoje, pa zaboravlja :
- da je nekad igrao tenis od komsijski zid do dvanaest,
- da je sjedio do 3 pred zgradom tokom toplih ljetnih noci,
- da je (kao sto i njemu danas) skidao poklopce sa tockova,
- da je i on dosadjivao glasnom pricom u gradskom prevozu,
- da ni on nije mislio o penzionerima, trudnicama i invalidima,
- da nije glasao do 30-e,
- da se smejao pricama o radnom stazu, stvaranju porodice, itd.
Uh! i ja ponekad, al' se lijecim :)
Da, zajebana bolest, ne znaš ko ti je ujna, gde je jugozapad....
Al' što je zgodna za izvlačenje iz neugodnih situacija, brate!
- Eeeeeee, tu si! Je li, Šabanesku, pa GDE si ti?! Pa, pre deset dana si mi obećao da dođeš i završiš ono!
- Koje?
- Divi majmuna, još se pravi lud!!! Slušaj...
- Ček, bre, polako. Smiri se..... tako. Si ok? Možeš da me saslušaš sada?
- Aj' puši kurac, reci.
- Vidim da nisi čuo da sam pre pet dana pao i zveknuo glavom o ivičnjak. Juče sam se probudio. Skoro ničeg se ne sećam.
- U, jbt, nisam znao. Pa kako? Nebitno, znači ništa od onoga?
- Zasad ništa, šta god da je. Pozdravi ženu, pa se vidimo!
- Ja nisam oženjen, bre!
- Eto vidiš. Aj.
To je ono što doživiš na putu od kuće do prodavnice ubedjen da ti ne treba spisak i da si zapamtio šta treba da kupiš...
Da li ono beše vanilin šećer ili prašak za pecivo, dal je plazma mlevena ili u komadu? Kutija je ona manja ili veća? Šlag je sa vodom ili mlekom?...Ah sreća imam mobilni...Halo , ej šta ti ono reče da treba da se kupi? Znam da si mi rekla da zapišem, ne peni, i onako imamo jeftinije medjusobne impulse, našta bi ih drugo trošili posle 6 godina braka...
Nusprodukt komiranja. Vrlo često dovodi do toga da se ne sećate ničega što se dogodilo od tačke "A" do tačke "B". Još češće se dešava da blage veze nemate gde se uopšte nalazite.
Znam samo da smo kum i ja popili sinoć malo i da smo rešili da odemo da uzmemo neku pljeku. Blage veze nemam kako se smo se našli kod mađarske granice.
Odričem se samoga sebe i svoje dugove ne priznajem.
To je jeдно стање свести у вакууму које....
.
.
.
Откуд ја овде???
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.