Prirodni "undo" efekat, jer ono čega se ne sjećamo kao da se nije ni desilo.
- jao da mi je da doživim amneziju pa da ponovo, po prvi put, probam ove babine krofne...mmmm
Nauka o zaboravljanju koja jedino može da garantuje da se naučenog "gradiva" nećeš sećati.
Stanje izazvano dugim, napornim, gotovo ubistvenim treningom u toku kog se za manje od sat uradi više od 20 vežbi sa što manjim pauzama ili čak bez pauza.
Jedva se dovlačim u stan, nemam snage da skinem jaknu i čizme tako da prvo vadim natopljenu opremu iz ranca pa se kao paraplegičar sručim na kauč. Poslednjim atomima snage se skidam, tuširam i nakon toga tražim spas u čaši osvežavajućeg mleka i već nakon prvog gutljaja ispuštam jedan od onih zvuka kao u reklamama onim za one stvari pa me cimer upita:
"Šta ste radili na treningu kad si došao u stan tako k'o skapnik?"
Pošto se krv još nije vratila u mozak još uvek ne shvatam da sam tri puta prošao pored cimera a kamoli da se sećam vežbi koje sam radio i koje su krive za moje stanje.
"Brate ne sećam se, mnogo nečega, svega... kad si ti došao u stan?"
"Pa ja sam bio u stanu kad si ti otišao na trening."
"Aaaa...(kapiram ali malo morgen)"
To je psihička bolest koja uzrokuje gubitak pamćenja određenog vremenskog razdoblja ili određenih događaja.
-Izvini,ne sećam se,imam amneziju.
-Šta imaš?
-Šta imam?
Gubitak pamćenja, prouzrokovan povredom ili raznim promenama unutar mozga. Ovu bolest zapatio je i naš drag nam predsednik Boris.
Posle Đokovićevog osvajanja Vimbldona i prvog mesta na ATP listi.
Tadić: "Zamalo da umrem"
"Ovo je najveći uspeh našeg sporta ikada. Gledajući finalni meč, kao građanin Srbije zamalo da umrem", istakao je predsednik Srbije.A šta su sve ove godine radili odbojkaši. košarkaši i vaterpolisti???
Hronična bolest Srba.
Vrlo česta u vreme političkih prevrata, još češća kod sportskih uspeha i neuspeha.
Lice 1: "...e i vidiš, oni su onda nama jebali kevu. Bombardovali su nas bez razloga, oteli nam zemlju, naterali nas da im predsednika bivšeg isporučimo da ga ubiju tamo .."
Lice 2: "Ček, ček, ček! Stani, stani! Zar nisi ti beše pričao kako on i treba da završi u Hagu, za ono što nas je deset godina jahao!? Zar nije bilo tako, il se to meni čini. Mada bih ja rekao da ne."
Lice 1: "Ko!?Ja?? Ja to rekao! Nema šanse! Nikad! Nego da ja nastavim, zbog svega toga, ja se slažem sa ovima iz SNS-a, da treba malo..."
Lice 2: "ČEK, ČEK!! Stani sad, polako. Kakav SNS? Nema tri godine kako si Tomi jebao i oca i majku izdajničku zato što je prodao Šešelja, toga se sigurno sećam!"
Lice 1: "Ja pljuvao Tomu? Ti si lik pukao, ja sam uvek uz Tomu bio, nikada ja za Tomu reč lošu ne bih rekao, a Šešelja inače nešto i nisam gotivio."Lice 1: "To Nooooleeee!!! Šampione!!!! Legendo!!! Jebi im nanicu naninu!!!"
Lice 2: "Brate...pa mene bi bilo sramota!"
Lice 1: "Što?"
Lice 2: Pa jebao si mu i oca i majku šugavu pre dva meseca, i za to što ne plaća porez i za to što mu je ćale mrštavac i za to što nije sposoban da veže pobedu na dva tri turnira i još svašta si rekao za njega."
Lice 1: "Kooo??!! Jaaaa!!?? Ja za Noleta to rekao??! Pa jesi ti lud!! Nole je car, ja sa njega oduvek gotivio, znaš li bre ti otkad ja njega pratim? Od onih prvih turnira, kad još niko za njega nije znao! Ja da pljujem po Noletu, Bože budale."
Gubitak pamcenja koji po holivudskim filmovima imaju samo ljudi koji vode dvostruki zivot. Najcesce su to kriminalci koji tek posle uspeju da saznaju sta su bili, pa zajedno sa svojom zenom pokusavaju da pobegnu od mafije koja posto poto zeli da ih ubije. Na kraju, naravno, bivsi kriminalac uspeva da pobije celu mafiju jer se podsvesno seca da ima neke specijalne vestine i nastavlja da zivi sa svojom suprugom srecno do kraja zivota.
svi se mi svega sećamo samo pravimo selekciju šta drugi misle da se mi sećamo.
-Jaoo ,Pero si ti sinoć bio sa onom Anom?
-Aa? Si lud!?..nismo ne daj bože!
Kada ne znaš kako i kada i isključio alarm i naravno, nastavio sa spavaš u blaženom neznanju.
