Nauka o zaboravljanju koja jedino može da garantuje da se naučenog "gradiva" nećeš sećati.
Стање изазвано дугим, напорним, готово убиственим тренингом у току ког се за мање од сат уради више од 20 вежби са што мањим паузама или чак без пауза.
Једва се довлачим у стан, немам снаге да скинем јакну и чизме тако да прво вадим натопљену опрему из ранца па се као параплегичар сручим на кауч. Последњим атомима снаге се скидам, туширам и након тога тражим спас у чаши освежавајућег млека и већ након првог гутљаја испуштам један од оних звука као у рекламама оним за оне ствари па ме цимер упита:
"Шта сте радили на тренингу кад си дошао у стан тако к'о скапник?"
Пошто се крв још није вратила у мозак још увек не схватам да сам три пута прошао поред цимера а камоли да се сећам вежби које сам радио и које су криве за моје стање.
"Брате не сећам се, много нечега, свега... кад си ти дошао у стан?"
"Па ја сам био у стану кад си ти отишао на тренинг."
"Аааа...(капирам али мало морген)"
To je психичка болест која узрокује губитак памћења одређеног временског раздобља или одређених догађаја.
-Извини,не сећам се,имам амнезију.
-Шта имаш?
-Шта имам?
Gubitak pamćenja, prouzrokovan povredom ili raznim promenama unutar mozga. Ovu bolest zapatio je i naš drag nam predsednik Boris.
Posle Đokovićevog osvajanja Vimbldona i prvog mesta na ATP listi.
Tadić: "Zamalo da umrem"
"Ovo je najveći uspeh našeg sporta ikada. Gledajući finalni meč, kao građanin Srbije zamalo da umrem", istakao je predsednik Srbije.
A šta su sve ove godine radili odbojkaši. košarkaši i vaterpolisti???
Хронична болест Срба.
Врло честа у време политичких преврата, још чешћа код спортских успеха и неуспеха.
Лице 1: "...е и видиш, они су онда нама јебали кеву. Бомбардовали су нас без разлога, отели нам земљу, натерали нас да им председника бившег испоручимо да га убију тамо .."
Лице 2: "Чек, чек, чек! Стани, стани! Зар ниси ти беше причао како он и треба да заврши у Хагу, за оно што нас је десет година јахао!? Зар није било тако, ил се то мени чини. Мада бих ја рекао да не."
Лице 1: "Ко!?Ја?? Ја то рекао! Нема шансе! Никад! Него да ја наставим, због свега тога, ја се слажем са овима из СНС-а, да треба мало..."
Лице 2: "ЧЕК, ЧЕК!! Стани сад, полако. Какав СНС? Нема три године како си Томи јебао и оца и мајку издајничку зато што је продао Шешеља, тога се сигурно сећам!"
Лице 1: "Ја пљувао Тому? Ти си лик пукао, ја сам увек уз Тому био, никада ја за Тому реч лошу не бих рекао, а Шешеља иначе нешто и нисам готивио."
Лице 1: "То Ноооолееее!!! Шампионе!!!! Легендо!!! Јеби им наницу нанину!!!"
Лице 2: "Брате...па мене би било срамота!"
Лице 1: "Што?"
Лице 2: Па јебао си му и оца и мајку шугаву пре два месеца, и за то што не плаћа порез и за то што му је ћале мрштавац и за то што није способан да веже победу на два три турнира и још свашта си рекао за њега."
Лице 1: "Кооо??!! Јаааа!!?? Ја за Нолета то рекао??! Па јеси ти луд!! Ноле је цар, ја са њега одувек готивио, знаш ли бре ти откад ја њега пратим? Од оних првих турнира, кад још нико за њега није знао! Ја да пљујем по Нолету, Боже будале."
Gubitak pamcenja koji po holivudskim filmovima imaju samo ljudi koji vode dvostruki zivot. Najcesce su to kriminalci koji tek posle uspeju da saznaju sta su bili, pa zajedno sa svojom zenom pokusavaju da pobegnu od mafije koja posto poto zeli da ih ubije. Na kraju, naravno, bivsi kriminalac uspeva da pobije celu mafiju jer se podsvesno seca da ima neke specijalne vestine i nastavlja da zivi sa svojom suprugom srecno do kraja zivota.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.