
Узрочник хроничне нервозе. Свако јутро устајеш на лијеву ногу, јер немаш другог избора.
Опозив.
Превођење у стање откинутости.
Подела улога.
Страх од пичке.
Заљубљују се, онанишу и пате, а ти јебеш јастук.
Ампутација као надилажење очаја.
Бескрвност.
Разводњавање можданих отеклина.
Нелечена непријатност чији апетити расту.
Аутоканибализам ?
Не бих рекао ... јер
Постоји и ампутација у двоје.
Немогућност тужнија од придева.
Наивност слична дечачкој.
Ходаш са нечијом косом под прстима као талисманом.
Разумеш пропаст, желиш крвљу и браниш се крвљу.
То увек води у фанатизам. Извртање глупости у логику.
И глуп желиш успомене. Одједном само то постане битно.
Заљубљен си у своју опсесију.
Откинуо си вољену косу из стварности, анестезирао кривицу и чекаш ...
То му дође ампутација.
Условљено размишљање, пре свега педерски приступ животу ...
U pojedinim situacijama i državama jedini način da se političar odvoji od fotelje.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.