Opoziv.
Prevođenje u stanje otkinutosti.
Podela uloga.
Strah od pičke.
Zaljubljuju se, onanišu i pate, a ti jebeš jastuk.
Amputacija kao nadilaženje očaja.
Beskrvnost.
Razvodnjavanje moždanih oteklina.
Nelečena neprijatnost čiji apetiti rastu.
Autokanibalizam ?
Ne bih rekao ... jer
Postoji i amputacija u dvoje.
Nemogućnost tužnija od prideva.
Naivnost slična dečačkoj.
Hodaš sa nečijom kosom pod prstima kao talismanom.
Razumeš propast, želiš krvlju i braniš se krvlju.
To uvek vodi u fanatizam. Izvrtanje gluposti u logiku.
I glup želiš uspomene. Odjednom samo to postane bitno.
Zaljubljen si u svoju opsesiju.
Otkinuo si voljenu kosu iz stvarnosti, anestezirao krivicu i čekaš ...
To mu dođe amputacija.
Uslovljeno razmišljanje, pre svega pederski pristup životu ...
U pojedinim situacijama i državama jedini način da se političar odvoji od fotelje.
