(u teoriji)
Anegdota je često šaljiva ili zabavna priča o nekom stvarnom događaju.
(u stvarnosti)
Anegdota je vic koji nije smešan. Njima se koriste teški smarači i redovno ozrače sve oko sebe.
(Nebojša dolazi, svi znaju šta ih čeka, ali iz pristojnosti ga pozdravljaju)
Svi: Zdravo Bojšex, šta ima?
Nebojša: Baš zanimljivo da pitate, evo zapravo imam jednu veoma šaljivu anegdoticu vezanu za današnji splet događaja. Naime, sve je počelo...
Svi: E, brzo se vraćamo, samo tetki lek da odnesemo.
Laž koja se ne zove pravim imenom.
-Znaš ti onu anegdotu kad je Zoća naručio pola litra rogonje, i popio ih naiskap za pet sekundi, dok se konobar okrenuo on je već sebi razbio flašu o vuglaču.
-Ma ajde čoveče, šta te spopale te anegdote jeble te one, laž sine laž, nazovimo stvari pravim imenom. Za pet sekundi ne možes ni da istočiš pivo, makar treso rukom k'o neki epileptičar ili bubuljičavi tinejdžer u trenutku onanisanja bogtenejebo.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.