
Грицкање заноктица. Иако га неки називају неуротичним, заправо одличан начин маникирања. Пре свега, бесплатан је. Не одузима време, јер је увек успутна активност. Заноктица се може грицкати док гледаш утакмицу, док решаваш тест за пријемни на факс, или док чекаш 47 у Реснику. Иако мале, заноктице имају и неку нутритивну вредност која се не може поредити са порцијом ћевапа, али калорије су калорије. Ако се не једу, већ се пљуцкају, онда пружају ужитак пљуцкања нечега. Тај ужитак не треба посебно објашњавати. Једноставно, ко је некад у животу пљуцнуо заноктицу, зна о чему причам. Овај текст има само лево поравнање, нема обострано, и то ме ужасно нервира. Заноктице се јављају на свим прстима, па су шансе да понестане материјала за грицкање прилично мале. Чак и да се то деси, увек можемо загристи мало јаче, и уз благ метални укус крви у устима наставити полагано да маникирамо своје прсте.
Баш сам малопре пљуцнуо једну заноктицу која се залепила равно на веб-камерицу, па ћу сада да упалим скајп да видим оће ме рођена мајка препознати.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Koja ludorija haha
+1
Hehe, dobro je ovo, Da objasnime
Neka neka, ja ih odstranim grickalicom +