Kad penzioner neće da sedi u busu.

Kada na ulici prvo prdneš kao bizon, pa se tek onda okreneš da vidiš jel' ima nekog iza...

Kada obrišeš guzicu ukrasnom salvetom.

Jedan od najpoželjnijih epiteta u beogradskom klaberskom svetu. Lako se postiže ali se teško održava. Da biste bili bahati potrebna vam je uvek puna čaša vina, pun novčanik crvenih novčanica, novi iphone, skupe cigare (najbolje su sobranje, ali za nedajbože može da prođe napucani malboro ili bilo koje cigare čije ime ne možete da pročitate), uske farmerke (ako ste muško ogolite nekog ženskog ukućana), tesna majica sa neon printom i užasno skupe flurescentne poluduboke patike. Pored neophodnih aksesoara, potreban vam je i stav koji se u principu svodi na "radi ono zbog čega bi te se roditelji odrekli" a koji obuhvata veoma širok dijapazan nepristojnog (i često nepoželjnog) ponašanja - napijanje, drogiranje (samo hemija), girl on girl, promiskuitet, povraćanje oko sebe (ali nikad po sebi), ispuštanje neartikulisanih yeah zvukova, nedostatak bilo kakve kulture, širok vokabular engleskih reči i fiks ideja da ste bogom dani. Takođe, morate da poznajete i ostale urbano bahate ljude i što je NAJVAŽNIJE sve disk džokeje u radijusu od 100km. Neophodna su i česta putovanja u NS na lokalne žurke i to je nezamislivo nedajbože vozom ili basom - vaš najbolji drug/drugarica mora da vozi neka besna kola.

Kada,na brisanje dupeta,trosis 3 ,,kockice'' toalet papira,umesto standardne dve.

Kada odeš u diskoteku u studenskom gradu (Mezoteku) i sedneš u separe.