Смарати. Досађивати. Пети се на главу. Када неко прича приче, лупета и кења толико да почиње да ти се врти у глави, све ти свиТци пред очима, лоше ти је, не мож' ни да га слушаш ни да га гледаш, повраћа ти се. А још ако дотична особа том тактиком мува и рибе (што је чест случај), онда је то комплетан, зрели, истренирани бајач!
Шмекер: Где си мала, шта пијеш? Да одмах наручимо флашу и седнемо негде интимније мало...знаш...(сељачко намигивање присутно)
Девојка: Е нисам заинтересована, а уосталом имам и дечка.
Шмекер: Па шта ако имаш дечка, и ја имам леви бубрег, па користим и десни. Хахахахахаха...
Девојка: Али очигледно немаш обе хемисфере мозга. Ај склони се и не бајај ме 'леба ти!
To znači govoriti besmislene reči nad nekim ko je umislio da je bolestan.To su nekada radile najstarije babe kojima je NEKO predao veštinu bajanja.
Vrsta placeba koji više nema efekta u današnje vreme.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.