Gradski autobus. Tri sata popodne. +40°C. Nemate kartu. Nemate ni snage, jer dan je takav. Prva stanica. Sunce vas prži kroz ničim zatamljeno staklo autobusa. Razmišljate da li je moguće da staklo bez dioptrije daje efekat lupe. Druga stanica. Ne možete da svarite burek koji ste pojeli pre dva sata baš kao ni smrad koji se širi autobusom. Ne znate da li vam se više spava ili umire. Treća stanica. Ulazi kratko ošišani mladić, oštrih crta lica, tankih usana, sa kožnom torbicom dovoljno velikom da u nju stane blokče sa kaznama i hemijska olovka. Prilazi vama, jer ste mu najbliži. Pomišljate da ovaj usrani dan upravo postaje još usraniji. Mladić je sve bliži. Razmišljate da počnete izgovor sa "bambi pogledom" i: "Pa znate čiko..." iako je "čika" samo par godina stariji od vas. Mladić je korak od vas. Pravite facu nešto između "Ćerka mi je abortirala.","Ja sam bogalj." i "Nemojte mene imam proliv!" i krećete da kažete nešto...

Mladić: "Izvini, jel slobodno?"
Ti: "Aa?..aaaa?...mmmmm......BAAMBUĆAAAA!!!!"
Mladić. "Koj ti kurac???"