Stara igra za prekraćivanje vremena. Potrebno vam je nekoliko ljudi, olovka i papir. Igra se tako što papir ide u krug, a svako redom piše po jednu reč. Tekst na papiru bi trebalo da ima smisla, ali uglavnom nema, pošto svako tera svoju politiku. Igra se dok vam ne ponestane papira, ili moći da se kerebečite kao mutavi na nečiju bolesnu odvalu.
Čika Sonja ima garavu i smežuranu sisu, koja daje ustajalo, umašćeno, čokoladno, govnjivo dete. Ona voli da poskakuje na Šljukićevom malenom, užeglom, deformisanom, krivom, slepom oku, krvavom i pihijastom, koje je vlažno, skorelo, znojavo, sa ukusnim, uvenulim gljivama koje su uzbrane ispod Zokijevog znojavog dlakavog, umazanog štapićima, rošavog, masnokosog, gnojavog, hendikepiranog, obojenog, juče uflekanog, gubavog, mrtvog, iskasapljenog, polusmrznutog, povređenog, engleskog, ozleđenog, levog jajeta koje je zakucano zarđalim, tupim ekserom za truli panj.
Radni naziv za "karakteristične sudske" procese koji se po potrebi izvlače iz raznih fijoka i traju decenijama da bi se zadovoljila glad za bajkama i pravednim životom kod onih "što nemaju 'leb da jedu". Bajke traju, a glavni junaci su, hvala Bogu, zdravo i još uvek dobro.
Kertes, Trefovi, Kiprovi i ostali veprovi...
