
Deo je starih masivnih regala koji zauzimaju čitav zid. Ima vratanca koja se otvaraju na poseban način i to ka dole a pritom su jedina koja ne škripe, plus imaju magnete (pojam i znak bogatstva 90-ih). Svemu služi samo ne osnovnoj nameni, čuvanju pića.
-E tata, daj mi 200 dinara.
-Nemam ništa. Idi pogledaj ima li u bifeu.
-Mama, gde je garancija na komp? Ne mogu da je nađem.
-Idi vidi jel u bifeu.
Последњи реликти комуњарских биртија.
Расути по мало забаченијим деловима града, јер су их из главних давно изгурали, Бифеи тужно животаре по приземљима стамбених зграда живећи од десетак сталних пропалих гостију, дежурних алкоса који ипак нису довољно прсли да драгсторишу и пар хипстера који долазе понекад само зато што је пиво јефтино.
Инвентар, конобарица и гости су остали заробљени у времену на дан кад је црко Маршал. Нико, нико никада није чуо смех у Бифеу.
Извинте, јел слободна столица?
Бееееееергх, сссслобода. Штакојкурац знаш тиослободи? Четреспр...
Ништа, ништа...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.