Deo je starih masivnih regala koji zauzimaju čitav zid. Ima vratanca koja se otvaraju na poseban način i to ka dole a pritom su jedina koja ne škripe, plus imaju magnete (pojam i znak bogatstva 90-ih). Svemu služi samo ne osnovnoj nameni, čuvanju pića.
-E tata, daj mi 200 dinara.
-Nemam ništa. Idi pogledaj ima li u bifeu.
-Mama, gde je garancija na komp? Ne mogu da je nađem.
-Idi vidi jel u bifeu.
Последњи реликти комуњарских биртија.
Расути по мало забаченијим деловима града, јер су их из главних давно изгурали, Бифеи тужно животаре по приземљима стамбених зграда живећи од десетак сталних пропалих гостију, дежурних алкоса који ипак нису довољно прсли да драгсторишу и пар хипстера који долазе понекад само зато што је пиво јефтино.
Инвентар, конобарица и гости су остали заробљени у времену на дан кад је црко Маршал. Нико, нико никада није чуо смех у Бифеу.
Извинте, јел слободна столица?
Бееееееергх, сссслобода. Штакојкурац знаш тиослободи? Четреспр...
Ништа, ништа...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.