Enleski bend, nastao u Birmingemu, krajem 60-tih godina prošlog veka.
Dok su nagudrani štrokavi hipici i dalje svirali pop-rokić i pevali o maslačcima, slobodi, ljubavi i sličnim sranjima, ne bi li se ogrebali za parče žbunaste hipi-pičke, Ozi Ozborn je odlučio da peva o Gvozdenom Čoveku koji se vratio kroz vreme sa ciljem da sjebe ljudski rod. Pridružuje mu se gitarista Toni Ajomi, sa svoja svega dva čitava prsta desne ruke, što ga nije sprečavalo da svira najmasnije, najmračnije, mamutske rifčine, nepojmljive tadašnjem čoveku. Basistu, Gizer Batlera i bubnjara, Bil Vorda, pronašli su u Šervudskoj šumi, dok su svojim kolosalnim sudžucima brutalno razdevičavali crvenokose đavolje neveste. Odlučiše da ne čase časa, već da instantno snime album.
Muzika koju su izjarmili bila je toliko strašna i devijantna, zabranjena svim kanonima, da i je sam đavo počeo da spava sa upaljenim svetlom, u strahu da će ga Ozi skalpirati zubima i Ajomi svirati "na kraj sela žuta kuća" unazad, na njegovom dvanaestopalačnom crevu. Stoga je đavo svoj tron predao Oziju, od svog trozupca načinio najjebačkiju gitaru za Tonija, a svoje demone rasporio, ne bi li od njihovih arterija napravio žice za bas i opne za bubnjeve i potom pobegao kod svoje babe Vlahinje u Mošorin da prodaje lubenice, štrika šustikle i kolje živinčad.
Naposletku, iz njihovog dugogodišnjeg silovitog arčenja, izrodio se metal.
Partizanska navijačka grupa iz Novog Pazara.
