Енлески бенд, настао у Бирмингему, крајем 60-тих година прошлог века.
Док су нагудрани штрокави хипици и даље свирали поп-рокић и певали о маслачцима, слободи, љубави и сличним срањима, не би ли се огребали за парче жбунасте хипи-пичке, Ози Озборн је одлучио да пева о Гвозденом Човеку који се вратио кроз време са циљем да сјебе људски род. Придружује му се гитариста Тони Ајоми, са своја свега два читава прста десне руке, што га није спречавало да свира најмасније, најмрачније, мамутске рифчине, непојмљиве тадашњем човеку. Басисту, Гизер Батлера и бубњара, Бил Ворда, пронашли су у Шервудској шуми, док су својим колосалним суџуцима брутално раздевичавали црвенокосе ђавоље невесте. Одлучише да не часе часа, већ да инстантно сниме албум.

Музика коју су изјармили била је толико страшна и девијантна, забрањена свим канонима, да и је сам ђаво почео да спава са упаљеним светлом, у страху да ће га Ози скалпирати зубима и Ајоми свирати "на крај села жута кућа" уназад, на његовом дванаестопалачном цреву. Стога је ђаво свој трон предао Озију, од свог трозупца начинио најјебачкију гитару за Тонија, а своје демоне распорио, не би ли од њихових артерија направио жице за бас и опне за бубњеве и потом побегао код своје бабе Влахиње у Мошорин да продаје лубенице, штрика шустикле и коље живинчад.

Напослетку, из њиховог дугогодишњег силовитог арчења, изродио се метал.

Partizanska navijačka grupa iz Novog Pazara.