
Некада давно, једна од првих дилема у животу са којима се сусретао сваки основац. Често се чуло питање: "Је л' имаш BMX или понику?". Треба напоменути да се од појаве BMX-а поника сматрала кршином. Власници поника су у друштву бајкера увек били сматрани за "нижу класу".
Ја сам, наравно, имала понику, јер моји нису имали лове да ми купе BMX, а и ту понику сам наследила (а зар се могло очекивати другачије?)од старијег брата од ујака, којем она више није требала, јер је, наравно, добио нов BMX. Зато сам увек и упорно говорила да је поника "закон" и данима смишљала које су њене предности у односу на BMX.
BMX је шмекерски и има ту линију као кросерица али поника има контру и може да направи пајканца, уз то још има и динамо и онај гепек за седење позади, а то је, морате признати, велика предност.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.