Vuk Branković je bio srpski velikaš i, pored kneza Lazara, najznačajnija politička figura Srbije poslednje dve decenije 14. veka. Bio je zet kneza Lazara i učestvovao je u boju na Kosovu kada je komandovao desnim krilom srpske vojske. Posle poraza od Osmanlija Branković se potpisuje kao gospodar Srba i podunavlja. Kasnije je bezuspešno pokušao da nastavi borbu, Osmanlije su zauele veći deo njegovih poseda, a Vuka odveli u zarobljeništvo gde je i preminuo.(podaci preuzeti sa Vikipedije.)
Iako istorijske činjenice ne govore tako, u epskim narodnim pesmama je opevan kao izdajnik kneza Lazara, i od tada se prezime Branković smatra sinonimom za izdajnika.
- Au rodjo, pa ko te to nalupao tako?
- Sedi da ti pričam. Vraćao se sinoć sa Jocom iz kafane, krenuli kući i negde na pola puta nas na'vataju njih četvorica i krenu da nas mlate. To jest, krenu mene da mlate.
- Čekaj, pa gde je Joca bio? On se večito ložio na te ulične okršaje... Znam da njie izbijao iz teretane poslednja dva meseca.
- Joca Branković u'vatio šturu, a mene ostavio na milost i nemilost onim balvanima.
- Tako znači? E jeste djubrište.
dobra Gavro, inače nije Branković izdao već vojvoda Vlatko Vuković poslat od strane bosanskog bana Tvrtka I Kotromanića, bar je mene tako učio Srki istoričar i tako kažu istorijski spisi, +++
Problem je u tome što naš narod uvek voli subjektivna i krajnje neispitana tumačenja (u ovom slučaju, verovatno od strane ljudi kojima je V.B. nešto skrivio). Sasvim nepravedno "obeležen", rekao bih...