U najmanju ruku neugodan, a neretko i bolan, prelazak iz lepseg stanja u ruznije- realnost.
4:35 ujutru. Slavija. Okretnica autobusa. Tiho je. Tek poneko zurno pristize na stanicu jer se prvi jutarnji ocekuje svakog minuta. Pristize japanac. Malobrojni putnici nemarno ulaze gledajuci svoja posla i zabadaju se na hladna sedista, uglavnom kraj blago odskrinutih prozora. Naslanjas glavu na prozor i krenes da premotavas film noci koja se upravo zavrsava. Nesvesno dodirujes usne i prisecas se mekoce njegovih usana. Smesis se raznezeno. Pomislis kako je zivot lep. Uskoro ces biti u toplom krevetu, sa jastucima sanjariti o sledecoj divnoj noci. I onoj nakon toga. I onoj nakon toga... Klinacki naivno crtas nesto lepo na zamagljenom staklu. Ususkavas se u kaputu iako ti je vec toplo oko srca. Vreme brzo leti u mastarenju i nailazi
tvoja stanica. Silazis i strpljivo cekas zelenog ciku, jos uvek sanjajuci budna. Udises divno jutro, hladan vazduh ti ispunjava pluca, obecava mir. Cika je promenio boju i kreces da prelazis ulicu, ne obaziruci se previse na svoju okolinu. Jer svet je tvoj... Sve dok te iz misli ne trgne zaglusujuca sirena automobila. Izbacena si iz koloseka snova munjevitom brzinom i pogledas oko sebe. Latinoamerikanac iz besnog automobila vice na tebe "MOVE,DAMN GIRL". Shvatas da stojis na sred ulice, daleko od svoje stanice, daleko od svog grada, daleko od te noci, daleko od tih usana. Previse daleko. Budjenje.
Postoji više vrsta pomenute aktivnosti.
1. Buđenje posle cele noći provedene u alkoholisanom stanju.
Simptomi:
Užasna glavobolja,
Enormna žeđ, može se ugasiti samo bokalom vode....
Dezorjentisanost
galama, uglavnom poreklom od drugih članova porodice..... Najčešće reči su: pijanduro, idiote i slično....
2. Buđenje za posao
Vrsta buđenja koje je jedno od najomraženijih, možda posle buđenja u jarku (videti primer 4.)
Simptomi:
Prvo se začuje zvuk alarma... Nokia ima poseban dar za odabir najužasnijih tonova.
Želja za spavanjem i ponovnim vraćanjem u krevet iako je telo potpuno odmorno...
Krmeljavost
Želja za slobodnim danom
3. Buđenje za školu.
Ovo je najrasprostanjenija vrsta buđenja kod osoba koji pohađaju neku obrazovnu ustanovu, najčešće može doći do mešanja sa primerom 1.
Simptomi:
Slično kao i kod primera 2, samo što ne postoji želja za Slobodnim danom nego želja za vikendom/raspustom
4. Buđenje u jarku
Nastaje isto kao primer 1. samo što nije bio postignut povratak kući, uobičajeno buđenje za alkoholičare i beskućnike.
Simptomi:
Nahvatana rosa po odeći i osećaj hladnoće
Prijateljski nastrojen pas lutalica koji vam liže uvo ili obeleži teritoriju po vama.
glad
dezorjentisanost
Trenutak kada shvatiš da se nikada nećeš promeniti, kao i da se nikada nisi ni menjao.
Priče koje te teraju da iščekuješ osnovnu i srednju školu, kao i fakultet, u najčudnijim nadanjima da ćeš upoznati nove, drugačije i zabavne ljude i da ćeš učiti ono što voliš.
Priče o vezama i orgazmima koji pomute mozak.
U nekom delu života shvatiš da pripovedači tih priča imaju potpuno drugačiju svrhu života od tebe, i drugačiji intenzitet osećanja i da nisi ni trebao da ih slušaš.
Možeš da upišeš fakultet koji si želeo čitav život, da se smuvaš sa osobom koju si žarko želeo i da imaš dugogodišnje ortake, ali tvoje raspoloženje podjednako je onom kad blejiš u komp dvadeset sati i pitaš se što nemaš ortake i devojku.
Upišeš faks koji si oduvek želeo, al si do tad toliko izmrcvaren, isti tip ljudi, isti tip profesora, iste fore. Ne možeš više da slušaš priče u klasi, priče u autobusu, pitanja kod kuće. Celo školovanje se sastojalo od vrtenja u krug.
Konačno upadneš u vezu koju si toliko priželjkivao sa osobom u koju si ludo zaljubljen i nisi više ljubomoran na svaki par na ulici. Možeš da upališ tv i odgledaš bilo koji patetični film u kom ljudi sa pola mozga bleje u srećnoj vezi, jer ti si u srećnoj vezi i boli te kurac.
A onda ukapiraš koliko je veza jedno veliko cimanje, možeš da imaš seksualne odnose sa tom osobom koliko hoćeš, može ona da bude divna, ali ti i dalje ne osećaš sigurnost i misliš da će sve da se raspadne. Pa upadnete u rutinu, pa se povede pitanje o ortacima i ortakinjama pa pažnja-nepažnja.
Nije ti bukvalno više ni do čega.
Nikad nisam misila da ću želeti da se vratim u vreme kada nisam imala ni dečka, ni faks ni ortakinje. Samo sam blejala i crtala, i mislim da nikad više nisam dostigla tu vrstu smirenosti i stabilnosti, od kada sam počela da težim ka opštim ciljevima.
Veoma slozen proces, ali postoje dvije osnovne vrste:
1. BOLNO- nikako vam se ne ustaje, nebitno da li zbog mamurluka od sinoc,
ili vam se ne ide u skolu ili na posao... postoji vise varijacija:
a.budi vas alarm telefona, satai slicno... slijedi ucutkavanje istog
raznim tehnikama (gadjanje, udaranje, bacanje... mada se u rijetkim
slucajevima sjetite i da postoji STOP dugme :)
b.budi vas osoba bez autoriteta (mladja sestra, brat ili slicno... )
e to joj nije trebalo! (slijede humanije verzije slucaja pod a.)
c. budi vas osoba sa autoritetom.
Savrsen pocetak loseg dana! Ozbiljno razmisljate o varijanti ''
baciti se kroz prozor'' (pitanje je da li zivite na dovoljnoj visini)
2. BEZBOLNO - budjenje sa dobrim razlogom za ustajanje. Narocito je prijatno ukoliko vas budi voljena osoba, najdraza pjesma ili miris kafe...
Prelazak iz stvarnosti u realnost...
Kao i svaki prelazak u realnost, ume da bude bolan
Тренутак када коначно, после дужег, а често и предугог заваравања коначно отворимо очи пред стварношћу. Људи су томе и те како склони, јер би им признавање неугодне истине самом себи запало као Шћепакадабри капитенска трака, као Ејбу Линколну одлазак у позориште, или западним сусједима победничка церемонија у Атини '95. Лакше и лепше је не признати да смо у гадној ситуацији, јер тек онда не бисмо знали шта ћемо са њом, а ни са собом. Иницијатор буђења је обично неки непријатан догађај који буши мехур од сапунице у који су биле ушушкане наше илузије, а привикавање на дату ситуацију уме да буде веома тешко. Зависи колико смо забраздили.
Отрежњење је увек добродошло. Колико год оно деловало болно у датом тренутку, боље је што пре се ослободити псеудо-идеја и представа које смо имали о нечему или некоме, она могу само да штете ако се задрже предуго у нама. Онда смо заробљени. У прошлости или неком свом имагинарном свету, небитно је.
Свима нам понекад треба буђење, сви се понекад заносимо. Сви имамо фикс-идеје, понекад идеализујемо погрешне људе и најчешће мислимо да смо бољи него што јесмо. Туђе мане се увек лакше виде. Само је питање ко ће како да реагује на чињеницу да су жеље и илузије једно, а реалност друго.
Преко медија се надрукава слика и лажна представа о снази спортског колектива (небитно који спорт, која држава и који колектив). Насмејани функционери са стомачинама обећавају спонзоре, појачања, куле, градове, чуда и муда. Кроз лигу ћемо се прошетати, а и странцима неће бити све једно против нас. Креће надрукавање, мобилизација, "ма, да, бре, сад их имамо све, сад су наши, сад им јебемо кеву кевину у крваво пркно, то је то, са штитом или на њему, домаћи терен пакао, гостујуће газимо као камион Берчека у "Специјалном васпитању".
- Вејкап кол - просечни фењераш убедљиво побеђује вонаби асове.
Реалност: Неопходна четири играчка појачања, тренер, директор, председник и главни спонзор.
Слободна девојка која ти се свиђа већ дуже се вратила кући са студија и сад је надохват, што онлајн, што уживо, више онлајн него уживо, јер ови твоји неће дизлазе, оца им каљавог, један нема паре, други се посветио вери, трећи има жену и децу, пу, издајници. Али, спопашћеш је ти. Зваћеш је на кафу, ништа не кошта. Ако одбије, има других. Удахни дубоко. Употреби сав шарм. Имаш га, паметан си. Ето је онлајн. Сад је твоја, сад је имаш...
- Вејкап кол (Три месеца касније) - Твој другар за кога си мислио да једини има мања мудашца од тебе, и који ти је био једина прилика за утеху и дружење ако га издуваш, позвао је пре тебе. Пристала је.
Реалност: Седиш уз компјутер после месец дана и слушаш "Ко те буди у свитања бела" од Топалка (правог Топалка, не ћелавог дегенерика), љуштиш шест зајечараца и кунеш судбину, уз констатацију да "и није била нека".
Пријемни за факс. Конкуренција никад јача, али ти си сигуран. Имаш све у малом прсту. Ти можеш. Ти знаш. Какве везе има што си играо на турниру у балону, а богами и стрит-баскет ти није промакао?! Нећеш ваљда да испалиш другаре? И нећеш ваљда да се не напијеш бар двапут недељно? Кондиција мора да се одржи. Не може то што знаш да се заборави тако лако, ти си ипак капацитет. Разбићеш. Оставићеш све у прашини. А онда тек креће пијанчење, лудница, баханалије, море, карање црнкиња. Испрсиће се ћале, његов си понос...ма, да. Биће лаганица.
- Вејкап кол - 15 места испод црте.
Реалност: Има ваљда стриц неко место у оном стоваришту што држи. Могао бих и да носим неке гајбе. Кад ли беше почиње турнир у Бошњану, то ћемо да разбијемо?
fiksnim telefonom koji budi mrtve, instant ubija svaki osećaj naspavanosti i dobre volje. Naravno za rad milog nam uredjaja koji mora da zvoni pre 10h i to naravno vikendom je kriva uglavnom rodbina i stariji članovi porodice (70+ godina). Raspadnut od prethodne noći, rezigniran budjenjem obavezno moraš da razgovaraš umilnim glasom, iako ti kroz glavu prolaze scene masovne destrukcije.
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.