Dopuna koja izoštrava fokus na sarkazam u rečenici koja počinje sa "ma jok".
-Jelena već treću noć za redom spava kod Mome, kao njemu trenutno nešto mnogo teško, ortak iz detinjstva, ovo-ono, juče je odnela sve diskove iz kuće... mislim da namerava da me ostavi.
-Ma jok, čini ti se.
Фраза која, изговорена без трунчице сарказма, наглашава двије потпуне супротности, тачно и нетачно.
Остати збуњен кад вам је неко саопшти је често неминовност.
- Хм, чини ми се да је она била љепша ону вече кад сам је упознао.. Ил' је то до свјетла...
- Да, чини ти се.
Neko ti sprema smicalicu, zvečku, kajlu, igranku, belaj.
- O pa vidim ti dečko, čini ti se, ima plavu kosu, ne znaš je ti još, ajde ubodi želju...
Izraz se koristi kada želimo, na sarkastičan način, da potvrdimo nešto što je i više nego očigledno.
- E, brate, nagrdila me ova riba u salonu... Mnogo loše izgleda, a?
- Ma čini ti se, tebra... A, gde si se šišao? D' idem da zavarim biciklu.
- Mama, mama, je l' ja stvarno imam velika stopala?
- Ma čini ti se, sine. A sad izbaci patike iz garaže da tata parkira auto.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.