
Jednostavna, ali više-smislena reč, čijom upotrebom od sagovornika tražimo da prestane da širi tračeve i svemir-nemir teorije zavere bez ikakvih čvrstih dokaza, kao i uopštene kontraverzne izjave. Ipak, šansa da smo ipak mi u pravu i dalje ostaje 50-50.
U čestoj upotrebi je prefiks "ma", zatim sufiksi "brate"/"sestro" i "bre", kao i post-sufiksi "ne seri" i nešto kulturnije, ali polu-sarkastično "stvarno"?
-Znaš da se Zoka kecala sa Simketom?
-Zoka, Acina riba? Ma daj bre, ne seri... gde bre Zoka... Stvarno? Pa oni su se verili, istetovirali svoja imena na ramenu, znači - ali 'ladno ne mogu da verujem.
-Keve mi moje Slavice.
Gramatički gledano - imperativ glagola dati. Praktično primenjljivo ova reč nema samo to značenje, već biva upotrebljena i u drugim prilikama gde služi za pojačavanje neke naredbe i za brže ispunjavanje nekog zahteva.
Nekad i za iskazivanje besa prema drugoj osobi, naravno slabijoj od nas.
-Daj otvori mi vrata brzo!
-------------
-Daj požuri malo, šta se vučeš tako?
------------
-Daj puću ti šamar!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.