Настало из познатог нам квиза "ТВ Слагалица". Користи се, као и у поменутом квизу, када дотични не зна одговор на дато питање или га једноставно боле уво за постављено питање. Такође, користи се и за набрајања.
- Знаш с киме се смувала Мица Даваљка?
- Марко?
- Даље...
- Хм... Зока?
- Даље...
- Да се јебеш мало ти и ти твоји фазони из Слагалице, знаш?
----------------------------------------------------------------------------------------
- Чујем, срушила ти се она твоја грађевина?
- Која?
- Ма она шупа, што ти је зидао пијани Миле.
- Јебо га ћаћа ћаћин, знаш ти колико ми је требало да очистим све што је направио?
- Даље.
Ближе.
Ред у пошти, шалтеруша завршава са једним клијентом и продере се онако стандард нервозно: АЈМО ДАЉЕ!
Могуће да она мисли да сви побегну даље од ње и њеног радног места, да може на миру игрти пасијанс, али људи јој на ту реченицу прилазе ближе и само боцкају ђавола штапићем.
(погледати фотку)
Odgovor na postavljeno pitanje koje u kvizu i na ispitu znači automatski prelazak na sledećeg. S tim da je vreme čekanje sledećeg ispitnog pitanja malo duže u odnosu na kviz.
- Funkcionisanje Bretonvudskog monetarnog sistema. Da vas čujem kolega.
- Dalje!
- Vidimo se u septembru. Milenković!
Fraza iz kviza "Slagalica". Najčešće konačno rešenje u asocijacijama (iz ugla takmičara).
-I, Milisave, šta mislite da je konačno rešenje?
-Hmmmm, kooonačno rešenjeee..........dalje
-Probajte Vi, Branko. Imate otvorene kolone tišljeraj, potkošulja, šatorsko krilo i bogomoljka.
-Pa, ja mislim da je konačno.........dalje
-Milisave?
-AMAN, DALJE, ŽENSKA GLAVO!
Реч која ће те пратити кроз цео живот подсећајући те да си само кап у океану без обзира на то колико ти себе сматрао посебним.
1. Свестан си да си још малолетан. Бојиш се. Стојиш пред тим прозорчетом држећи знојаву папирну новчаницу и посматраш човека пред собом. На његовом је лицу упитан израз. Говориш шта ти треба и чекаш укор, чекаш да ти затражи личну карту. Чекаш реакцију, а он се окреће, дохвата паклицу, даје ти и враћа кусур док ти још гледаш у њу са кривицом у очима. Уместо повика, уместо било чега другог чујеш само ДАЉЕ.
2. Опет си у реду. Плочице су мало склиске па врхом ђона црташ неке неодређене само теби знане геометријске облике њиме и гледаш у сат по ко зна који пут. Сат је велик, једноставан, налази се на зиду испред, а под њим је лепа службеница. Стижеш до ње. Прекорачујеш ту жуту траку налепљену на склиске плочице и наслањаш се, помало кицошки на шалтер. Службеница броји, даје ти, потписујеш се, застанеш и погледаш у њу. Очекујеш нешто, очекујеш бар осмех, макар био и лажан, очекујеш да ћеш бити похваљен, награђен нечим. Она без речи гледа у тебе пар секунди и каже ДАЉЕ.
3. Носиш је у рукама, резултат је твог шеснаестогодишњег школовања. Има холограм, има твоје име, има све оно што си знао да ће имати још од када си пре четири године схватио шта заправо желиш од себе, и колики ти је потенцијал. Стојиш у реду, у некој забаченој соби у општини чекајући оверу копије. Ту је и радна књижица, још увек мирисна, свежа, тек купљена. Долазиш пред човека који незаинтересовано попуњава, лупа печат, једном, двапут, трипут. Погледа те, тражи ти личну па опет лупа. Очекујеш да ти пожели срећу, да ти честита, да се рукује са тобом. Не. Он ти предаје гомилу папира и говори ДАЉЕ и не погледавши те.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.