
Последице дејства осиромашеног уранијума.
особа 1: "Која је сврха мувања?"
особа 2: "Како сам га заб'о у главу!"
особа 3: "Слушај ову ствар (...да спустите се ниже,мож' ти то,да вам клиторисе лижем,мож' ти то...). Врх је."
особа 4: "Јуче сам нерфов'о мог друида,сад је левел 64,играо сам са неким n00b-oм, набуџио сам му ману"
особа 5: "Адуј ме на Фејсу."
и тако у недоглед.
Fraza koja se cesto cuje od nas koji imamo oko 20ak dina.
Ranije su nas roditelji kaznjavali tako sto nismo mogli da izadjemo napolje, a danas ne mozes da isteras klince iz kuce. Vozili se roleri, bajsevi, fudbal, muvanje i zajebancije u kraju...bilo je sport sport i samo sport, a sad igrice igrice i samo igrice... Mobilni!!! To je bio pojam za mene u 7 razredu.
Današnja deca su uvek najgora deca. Oni su izrodi bez budućnosti. Nikad od njih neće biti pravi ljudi! (za razliku od prošlih generacija koje su uvek, naravno, do jaja)
1960.
- Eh, samo kad se setim onih ratnih dana, odma me mine žal za mladošću. Ova današnja deca ne moraju ni da ratuju.
- Ma, oni ne mogu ništa teže od kašike da podignu, a kamoli nešto više.
- Istina, još kad čujem kako odgovaraju roditeljima. Ja sam svog oca oslovljavao sa "gospodine"!
1980.
- Jesi li ti videla ovu današnju decu? Imaju sve što mi nismo imali - televizore, mesta da izlaze, mogu i srednju školu da završe, a ništa ne znaju da cene.
- Džaba im, opet nikad pravi ljudi od njih neće postati.
1992.
- Oni moji kod kuće po ceo dan igraju SEGU i bulje u onaj televizor. Pokvariše oči!
- I kod mene je isto. Ja samo ne znam kako će se oni snaći u životu.
- U moje vreme se znalo - pogledaš crtani, pa u krevet.
2010.
- Brate, kad se setim kako smo mi po ceo dan sedeli u kući, gledali TV i igrali SEGU, pa malo kasnije izađemo na fucu.
- Eh, da, a ova današnja deca po ceo dan ispred računara, pa kasnije samo na bezen odu.
2025.
- Gledam ovu današnju decu i stvarno mi ih je žao. U moje vreme smo malo sedeli ispred računara, pa onda leti malo na bazen, pa izađemo u grad. Divota.
- U pravu si, danas je sve drugačije.
...
Много је реченица пуних прекора које почињу овом синтагмом. Увек, потичу из уста истих, субјективних лајаваца огризлих у досади својег доба, клиначки речено - старијих.
Данашња деца, гледано са стране прекаљеног маторца, вековима су све луђа, губе се у пошастима, живе у окорелом неморалу, протерани од правих вредности, али нису свесни да су тако некада давно, тако причали о њима, тадашњи маторци. И тако је миленијумима. То су сигурне чињенице.
Многи кажу да се времена мењају. То није истина, времена су иста, увек ће бити кише и сунца, увек ће бити кварних и добрих људи, вечно ће из појединих кућа ницати радодајке, док ће из неких клицати интелектуалке. Увек ће бити шмекера, расипача, блејача, животара, коцоша, штребера. Само све у другој форми и потпомагани другим средствима.
Данашња деца су потомци некадашње "данашње деце". Они су њихова слика и прилика. Када напуните довољно година да научите да користите сиве ћелије и мућнете главом, схватићете да је то истина. Ви сте огледало ваших родитеља
1977.
Милунка: Овај мали Жилов довео малу Бису под трешњу ономад! Замиси!
Јаворка: Срам га било, нема поштовања према родитељима, данашња младеж много је бре либерална, знало се, у моје време до брака ништа!
Милунка: Тако је, тако је, ми смо све биле чедне и одане. Него, нешто те гледа комшија Раде, рече ми да ти споменем Бјелу '65 хихихихи
2013
Биса: Моја Мара јуче у 5 јутри дошла кући мртва пијана, смрди на леша и бунца нешто попут "плоди ме у рч", ни сама не знам шта јој то значи. Греота каква је омладина данас!
Жилова жена Дана: Катастрофа Бисерка, све су луђи и луђи. У наше време се знало, кући до мрака! Е како смо ми били добра деца, а ови данас...
Биса: Хаос и срамота. Куда иде овај свет??
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.