Последице дејства осиромашеног уранијума.
особа 1: "Која је сврха мувања?"
особа 2: "Како сам га заб'о у главу!"
особа 3: "Слушај ову ствар (...да спустите се ниже,мож' ти то,да вам клиторисе лижем,мож' ти то...). Врх је."
особа 4: "Јуче сам нерфов'о мог друида,сад је левел 64,играо сам са неким n00b-oм, набуџио сам му ману"
особа 5: "Адуј ме на Фејсу."
и тако у недоглед.
Fraza koja se cesto cuje od nas koji imamo oko 20ak dina.
Ranije su nas roditelji kaznjavali tako sto nismo mogli da izadjemo napolje, a danas ne mozes da isteras klince iz kuce. Vozili se roleri, bajsevi, fudbal, muvanje i zajebancije u kraju...bilo je sport sport i samo sport, a sad igrice igrice i samo igrice... Mobilni!!! To je bio pojam za mene u 7 razredu.
Današnja deca su uvek najgora deca. Oni su izrodi bez budućnosti. Nikad od njih neće biti pravi ljudi! (za razliku od prošlih generacija koje su uvek, naravno, do jaja)
1960.
- Eh, samo kad se setim onih ratnih dana, odma me mine žal za mladošću. Ova današnja deca ne moraju ni da ratuju.
- Ma, oni ne mogu ništa teže od kašike da podignu, a kamoli nešto više.
- Istina, još kad čujem kako odgovaraju roditeljima. Ja sam svog oca oslovljavao sa "gospodine"!
1980.
- Jesi li ti videla ovu današnju decu? Imaju sve što mi nismo imali - televizore, mesta da izlaze, mogu i srednju školu da završe, a ništa ne znaju da cene.
- Džaba im, opet nikad pravi ljudi od njih neće postati.
1992.
- Oni moji kod kuće po ceo dan igraju SEGU i bulje u onaj televizor. Pokvariše oči!
- I kod mene je isto. Ja samo ne znam kako će se oni snaći u životu.
- U moje vreme se znalo - pogledaš crtani, pa u krevet.
2010.
- Brate, kad se setim kako smo mi po ceo dan sedeli u kući, gledali TV i igrali SEGU, pa malo kasnije izađemo na fucu.
- Eh, da, a ova današnja deca po ceo dan ispred računara, pa kasnije samo na bezen odu.
2025.
- Gledam ovu današnju decu i stvarno mi ih je žao. U moje vreme smo malo sedeli ispred računara, pa onda leti malo na bazen, pa izađemo u grad. Divota.
- U pravu si, danas je sve drugačije.
...
Много је реченица пуних прекора које почињу овом синтагмом. Увек, потичу из уста истих, субјективних лајаваца огризлих у досади својег доба, клиначки речено - старијих.
Данашња деца, гледано са стране прекаљеног маторца, вековима су све луђа, губе се у пошастима, живе у окорелом неморалу, протерани од правих вредности, али нису свесни да су тако некада давно, тако причали о њима, тадашњи маторци. И тако је миленијумима. То су сигурне чињенице.
Многи кажу да се времена мењају. То није истина, времена су иста, увек ће бити кише и сунца, увек ће бити кварних и добрих људи, вечно ће из појединих кућа ницати радодајке, док ће из неких клицати интелектуалке. Увек ће бити шмекера, расипача, блејача, животара, коцоша, штребера. Само све у другој форми и потпомагани другим средствима.
Данашња деца су потомци некадашње "данашње деце". Они су њихова слика и прилика. Када напуните довољно година да научите да користите сиве ћелије и мућнете главом, схватићете да је то истина. Ви сте огледало ваших родитеља
1977.
Милунка: Овај мали Жилов довео малу Бису под трешњу ономад! Замиси!
Јаворка: Срам га било, нема поштовања према родитељима, данашња младеж много је бре либерална, знало се, у моје време до брака ништа!
Милунка: Тако је, тако је, ми смо све биле чедне и одане. Него, нешто те гледа комшија Раде, рече ми да ти споменем Бјелу '65 хихихихи
2013
Биса: Моја Мара јуче у 5 јутри дошла кући мртва пијана, смрди на леша и бунца нешто попут "плоди ме у рч", ни сама не знам шта јој то значи. Греота каква је омладина данас!
Жилова жена Дана: Катастрофа Бисерка, све су луђи и луђи. У наше време се знало, кући до мрака! Е како смо ми били добра деца, а ови данас...
Биса: Хаос и срамота. Куда иде овај свет??
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.