Не знам јесте ли кад гледали оне неке цртане филмове гусарске, па знате оно када они тако неког ухвате и гурну га знате на ону дугу даску што се љуља на броду и завежу му очи и он тако иде по тој дасци а испод њега понор читав јеботе ко кањон Таре, ал малко мање страшан.
Оно даска се љуља и он тако иде по њој, мало фали да се стровали доле ко у неки бунар. Ако су неки добри гусари они њему ставе оно неко чудо око врата, неки шлауф јебемлига како се зове, ако нису добри онда га још и гурају ногама по тој дасци, која је узгред речено, будибогснама некако уска јако, могла би бити даска шестица, али шта ја знам кад ја не радим на бренти јеботе, а немам кога да питам о томе јер нико не воли да ради на бренти јер је тешко, а и брате не плаћа се социјално нити здравствено, а пензију јеботе како смо кренули нико неће ни дочекати јер ће граница бити 107 година, ко за политикин Забавник.
И тако те даске њему живот значе, јер да нема даске он би се стровалио доле, а и са даском ће се свеједно стровалити доле јер он мора да иде тако по њој, а дужина даске није бесконачна, тојест коначна је.
Даска на којој се сијеку хљеб, месо и остале намирнице.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.