Najveće smeće među ljudima. Samo dno drušvenog sloja, parazit koji živi na tuđi račun, a nikome ne kaže ni: "Hvala". Odurni skot koji na uštrb tuđe nesreće podiže sopstveni ego i ostvaruje profit. Ne poštuje dogovore, niti je čovjek od povjerenja. Ako mu nešto u tajnosti kažeš, sutra ćeš to vjerovatno naći na zadnjoj stranici novina. Kultura mu je na nivou, samo na jako niskom nivou. Dane provodi dangubeći, a ako i nešto radi, radi to nekvalitetno i preko kurca, a traži pare nakon završetka "radova". Dok je s tobom, pretvara se da ti je najbolji prijatelj, a čim okreneš leđa, na sav glas raspizdi priču o tebi.
- Zamisli koja je ono deponija, onaj moj nazovi jaran Čampi.
- Šta je bilo?
- Ma ja mu rekao nešto u povjerenju, a on svima u gradu rekao. Cijela čaršija sad o tome bruji.
- Da ti je mali? Ma ajde, boli te đon, bolje jebati mlohavom kitom, nego drkati sa tvrdom.
- MOLIM?! I to je rekao?!
- Pa da. Na šta si ti mislio?
- Ma rekao mu ja da mi se nije mogao dignuti kad sam onomad išao kod komšinice Izi. Čuj barabe kako me okolo kudi, pa da onda on može uletiti kod Izi u gaće...
Jedino preostalo parče divljine u gradu.
- U okviru naše opštine se nalaze tri divlje deponije. Saniraćemo ih što pre.
Gradaciono gledano, za stupanj bolje od depresije. Jos uvek si u stanju da se nasalis na svoj racun, a dovoljno ti je stalo da priznas da imas problem.
Kako si, prike? Ma, onako, nesto sam pao u deponiju...
Nepotrebne stvari Džonija Depa.
