Najveće smeće među ljudima. Samo dno drušvenog sloja, parazit koji živi na tuđi račun, a nikome ne kaže ni: "Hvala". Odurni skot koji na uštrb tuđe nesreće podiže sopstveni ego i ostvaruje profit. Ne poštuje dogovore, niti je čovjek od povjerenja. Ako mu nešto u tajnosti kažeš, sutra ćeš to vjerovatno naći na zadnjoj stranici novina. Kultura mu je na nivou, samo na jako niskom nivou. Dane provodi dangubeći, a ako i nešto radi, radi to nekvalitetno i preko kurca, a traži pare nakon završetka "radova". Dok je s tobom, pretvara se da ti je najbolji prijatelj, a čim okreneš leđa, na sav glas raspizdi priču o tebi.
- Zamisli koja je ono deponija, onaj moj nazovi jaran Čampi.
- Šta je bilo?
- Ma ja mu rekao nešto u povjerenju, a on svima u gradu rekao. Cijela čaršija sad o tome bruji.
- Da ti je mali? Ma ajde, boli te đon, bolje jebati mlohavom kitom, nego drkati sa tvrdom.
- MOLIM?! I to je rekao?!
- Pa da. Na šta si ti mislio?
- Ma rekao mu ja da mi se nije mogao dignuti kad sam onomad išao kod komšinice Izi. Čuj barabe kako me okolo kudi, pa da onda on može uletiti kod Izi u gaće...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.