Radio - ne radio - svira mi radio.
Moto većine nezaposlenih u Srbiji, dokoličara različitih kategorija - od tehnoloških viškova do umišljeno radno-nesposobnih.
Blejaža.
Bavljenje ničim do rashođenjem duž sela, sokaka, kvarta - čega god što podrazumeva manju ili veću naseobinu pogodnu za šoljćanje.
- Došla Nenadova sestra!
- A nisam je dugo video, čime se bavi?
- Ma čime da se bavi, završila fax i sad nema posla - dindiri-mindiri!- Šta radiš? Kako je?
- Ma uobičajno, dindiri-mindiri!- Predraže, koje su tvoje današnje aktivnosti?
- Kevo, nemoj da si dosadna, danas je dan za dindiri-mindiri!
Pa šta ću, ali napišem ja nekad i ekavicu :D
Ne, ja zbilja volim vaš govor, mogla bi da slušam do jutra da neko govori. Kad god vidim da neko piše ijekavicu zamislim odmah kako izgovara, milina. :-) Divno divanite. :-)
Isto kao što je meni drago ćuti vaš govor. Naravno, ne onaj iz geto filmova "Aaaaalo bre, majmune, keve ti se najebem" nego onaj lijepi, brzi govor (kažem brzi jer se meni čini da vi brže pričate od nas, ne znam što).
:-) Pa jeste bržije, nemamo najlepši deo govora - napev koji govor čini prijemčivim za uho. Kako bi voljela da ne postoji podjela na 'mi' i 'vi' ... pa i 'oní' - ta mi smo jedna krv.
radio ne radio radio mi radi +