Već izvesno vreme prisutna pošast u srpskom slengu, koja polako (ali jebeno sigurno) preti da poprimi nelordske dimenzije međuljudske komunikacije tipa citiranja rečenica iz paćenih domaćih filmova i ubacivanja jebenih anglosaksonskih poštapalica u govor, marš u pičku materinu, stvarno.
Elem, poreklo iritantne govorne pojave iz naslova u našem lepom pravoslavnom jeziku nije baš sasvim poznato ovom autoru, ali isti pretpostavlja da je ono najverovatnije poteklo iz - poslednjih godina - sve većeg prisustva portugalsko-brazilskih fudbalera na međunarodnoj fudbalskoj sceni i zaraznih nadimaka pomenutih, koji se skoro uvek završavaju sufiksom "injo" i koje smo mi Srbi, kao strastveni poklonici tog plemenitog sporta veoma brzo zavoleli, usvojili i počeli besomučno da variramo u svakodnevnom životu. Fala Bogu što Gruzija nema neke jače fudbalere, inače bi se dva rendom nuba jedan drugom obraćali sa 'De si, tebradze!. M'rš.
- E, tebrinjo, šta se radi?
- Ništa, matorinjo, malo blejinjo, malo cigarinjo, malo pivinjo...
- Ti to mene malo...a?
- Ja? Tebe? Ma, kakvinjo, carinjo...
Ово за тебрадзе је чудо. Па то би могло и да заживи чак...
Чуо сам да је то као фазон, на пример да Роналдињо значи - мали Роналдо, Марселињо је мали Марсело и томе слично. Шта му дође Сисињо онда мајку му...
Stvarno je u 95% slučajeva ogavno +