Domaće životinje su mnogo dobre i neke imaju rogove.
Ja sam imao totošarku i kravu, krava je umela da skoči na auto i da se posere na njega, ja to nisam voleo nikako, pa sam ga premazao smrt lepkom da bi klizilo.
Kada sam držao domaće životinje, omiljena mi je bila grašak, on je bio mali i zelen i skakutao je po dvorištu.
Grašak se izleže iz jajeta i onda odmah beži od kuće, a ja ga hvatam po ulici jer mu postavljam zamke za medvede i onda on izgubi, a ja pobedim.
Voleo sam isto i srndaća, on je lepa životinja, ali ne ume da leti, džaba ima krila i čizme, nikada nije naučio jer ja nisam umeo da ga naučim.
Moj šporet na drva mi je služio da grejem životinje zimi kad im je hladno, ali jednom mi se totošarka zalepila za ploču i morao sam da je perem, pa sam je brusio brusilicom, ali to nije valjalo i onda sam je ogulio i pojeo.

Zivotinje koje svi vole, zive u nasem okruzenju zahvaljujuci nekom covjeku koji ih je pripitomio, i ja ih volim!

Пауци, пацови, буба-швабе, буба-русе, мокрице...
Обзиром да живе код насу у кућама тј. становима, да се хране нашим ђубретом, да су заштићени од свих недаћа у спољном свету, многима дајемо и имена кад нам је досадно, имају предиспозиције да буду домаће животињице.

Ugrožene vrste tokom novogodišnjih praznika.

Srbinovi najbolji prijatelji...