Daljinski upravljač. Sa njim u rukama driblaš kanale, kao i živce ukućana.

Човек који кроз живот иде лаганезе фуриозо. Мастер паразит. Вечито на грбачи других. Њега ништа не брине. Егзистенција? Ма, какви. Државни апарат урнише као нико. Има инвалидску пензију због истегнућа зглоба на студентским демонстрацијама 90-тих, почасни је председник Фонда за равномерни развој општина у којима је удео хомосексуалне мањине у укупном становништву изнад два промила. Ознојио се само испод језика.

Систем зајебе као нико. Кредит за кућу је подигао у динарима пре 20 година и инфлација га је појела. Месни одбор странке му је асфалтирао улицу асфалтом какав европски коридори немају. Жена му плаћа алиментацију пошто је успео доказати да га је напила услед стања душевног бола док је жалио за српским жртвама у протеклом веку. Ипак, и њему је тешко. Тешко му је, јер њега не разумеју и мисле да му је једина мисија паразитирање у покушајима изградње човека од амебе.