Stvore iluziju da žele da pomognu. Uvek su tu kad se neko sranje najavi, ne čekaju da stvar zahukta. Vešto, prepredeno i tobož naivno dolivaju jednu po jednu rečenicu iza koje se vaša snaga topi.
U trenutku kada ocene da su moćni kreću da zadaju završni udarac. Iza toga, kada su postigli svoj cilj, u stanju su da se pravdaju (lepo sam rekao, na vreme sam upozoravala..) i prave budalu od vas.
"Dušebrižnici" su u stanju da pruže samo jednu emociju : srdačnu mržnju!
Oni koji brinu vašu brigu samozvano i zdušno, ubeđujući vas u svoju brižnost. Iako se radi o vama, često imate osećaj neobaveštenosti.
Raspoređena sam na poslove koji odgovaraju nižoj stručnoj spremi od one koju imam.
Mesec dana kasnije, već sam pomalo i zaboravila svoj status, obraća mi se koleginica:
- Gledam te nešto... Ti se uopšte ne brineš. Ja sam se više od tebe potresla zbog tebe!
- Što?!
- Kako: "što"? Pa, zbog tvog posla, plate...
- A, to. Ma, ne sekiraj se. Danas ja, sutra ti.
- Što - ja? Pu, pu.
Ironijom sudbine, nalegnu na onog kome duša silno pati.
Nalegnu, ali ne pomognu.
Peckaju tamo gde je bolno, a ako vide da boli, hoće i da ugrizu.
Uvek svoj monolog spakuju i serviraju u najkritičnijem momentu i nesretnika, o kome žele "da brinu", skenjaju i onesposobe.
