Vrhunska spikerka sa televizije Beograd i jedan od najvecih profesionalaca u svom poslu,koji je ikada radio na ovim prostorima.Ceo radni vek provešće u Informativnom programu, uporno odbijajući da se pojavljuje u drugim, naročito zabavnim programima. Jednom je pristala da otvori Opatijski festival 1958. godine, nekoliko puta Beogradsko proleće i to će biti njeni retki izleti van ozbiljnosti „Dnevnika“. Malo je poznato da se davne 1961. godine okušala i kao glumica u igranom filmu „Ne diraj u sreću“ Mila Đukanovića gde je igrala sa Pavlom Vuisićem, Irenom Kolesar i Slobodanom Perovićem.
Kasnije će objasniti kako je informativna redakcija bila veoma stroga, da je njenim novinarima bilo zabranjeno da se pojavljuju u drugim programima i da je ona to poštovala.
Svi oni koji su je poznavali i s njom radili u televiziji sećaju se kao vrhunskog profesionalca koji je svom poslu dao najviše što je mogao, postavljajući standarde koji su i danas za poštovanje.
Danasnje spikerke nisu joj ni do kolena,ni po ponasanju,ni po dikciji,a najmanje po integritetu,koji je u dusankinom slucaju,bio neprikosnoven.Pricalo se da voli i da popije,ali se sve uvek zavrsavalo na pricama....Svi koji je pamte ,slozice se da danas ne postoji nijedna voditeljka ,sa bilo koje televizije sa prostora bivse Jugoslavije,koja bi mogla da se svrsta u istu klasu sa njom,dok bi mnoge valjalo cak i streljati,zbog kolicine neprofesionalizma u radu.
