Potpuno se posvetio džihadu za uvođenje jagnjetine u menzu.

Godine 1096. g.n.e. papa Urban II je shvatio da može mnogo novca da se zaradi kontrolom Bliskog Istoka, tj. kontrolom krajnje stanice Puta Svile kojim su stizali skupa svila i začini iz Kine i Indije u Evropu. Pošto je primat držala Venecija (Mletačka Republika), a papa nije mogao da im objavi rat bez ikakvog povoda (bili su katolici, u savezu sa zemljama Svetog Rimskog Carstva i u to vreme nisu ugrožavali nikoga u Evropi vojno, a imali su veliku vojsku i flotu), skontao je da je najbolje da jednostavno osvoji zemlje sa kojima su Venecijanci trgovali i preuzme kontrolu nad lukama i bazarima gde je roba sa istoka stizala. Pošto ni za rat sa muslimanima nije bilo nikakvog povoda, trebalo ga je izmisliti, ali da pri tom razlog bude takav da Venecija nema opravdanja da se buni. Znači, idemo da oslobađamo Hristov grob od nevernika. Pokupili se svi redom iz Evrope da idu tamo da se bore, jer je papa obećao oprost grehova svima koji se priključe, a i rat je vazda bio dobar razlog za pljačku. E, uleteše krstaši i osvojiše Jerusalim (i to je jedini put da je krstaški rat bio uspešan, ni u jednom od onih posle cilj nije ostvaren). Arapi su tada bili podeljeni u mnogo malih kalifata i sultanata, a većina stanovništva su bili nomadska plemena koja su međusobno vekovima ratovala oko dve kamile ili zbog toga što je jedan šeik drugom p'jan rekao da je magarac tako da su krstaši imali relativno lak posao. Jedini pametan među svim vođama bio je egipatski i sirijski sultan kurdskog porekla Saladin koji je ratovao u kasnijim krstaškim ratovima i povratio Jerusalim 1187. On se dosetio jedne jako bitne stvari. Ako su hrišćani uspeli da se ujedine oko vere, zašto to ne bi mogli i muslimani? "Uhvatio" se za jedan navod u Kor'anu koji kaže da, za razliku od hrišćana koji "okreću drugi obraz", muslimani imaju pravo da se brane ako ih neko napadne bez razloga, što je ovde slučaj. Takođe, muslimani MORAJU da brane drugog muslimana ako ga napadne neki "nevernik", a on nije u stanju sam da se brani. I rekao je da je to džihad, rat protiv nevernika, koji, istina, ima podlogu u Svetoj Knjizi, za razliku od krstaškog. Ujedinio je muslimane, dojučerašnje neprijatelje, pod istom zastavom, zastavom vere. Tako je nastao taj prvi "oružani" džihad, koji je, kao i svi današnji imao neki drugi cilj, a ne veru.

Džihad, džihad četri noge sve četiri krute

Nemojte da me nervirate, napravicu džihad.