DŽimpir

(српски устаници на Делиграду, 1806. година; српски штаб, у њему Карађорђе, Младен Миловановић, Миленко Стојковић и Томо Милиновић)
Карађорђе: Начи пајсад- десно крило иде Младену, лево плус резерве иду Миленку, артиљерија Томи. Је л' јасно?
Томо: Зар није боље да ја узмем десно крило, овај џимпир од Младена има да се напије док седне на коња, неће знати где бије, има да крене по нашима да бије?
Младен: Џимпир ти јебо кеву, шта ти мислиш, који си ти фактор овде да управљаш десним крилом?
Томо: А које си ми па ти мудо, кад смо се тукли на Иванковцу напио си се раџе, па си кренуо да бијеш по нашима, Турци видели па кренули да вичу ЕНО ЂАУРИНИ ПОЧЕЛИ ДА ПРИМЕЊУЈУ ФРЕНДЛИ ФАЈР, УДРИТЕ ПО КРИЛУ, мор'о Карађорђе да те изнесе из битке!
Младен: Па шта, ипак сам и упркос томе побио преко 50 турских глава, толико их ти ниси видео у животу!
Миленко: То нису биле турске главе, коњу шарени, то су били коци које смо поставили да заштитимо наше стрелце од њихове коњице!
Младен: Не сери, а шта ми је онда оно у зобници?
Миленко: То ми је Карађорђе рек'о да ти поставим, јер си говедо херцеговачко, па ћеш да се хвалиш одсеченим коцима, па боље да се хвалиш туђим главама но својим коцима.
Младен: Ааа нећемо тако, мене можеш дирати, али Херцеговину јок!
(вади сабљу)
Миленко: Спусти ту сабљу и иди на десно крило, и труди се да посечеш бар неку турску главу уместо наших заклона.
Карађорђе: Добро рече човек, ајд' бежи тамо, да видимо шта ћемо с овим осталима!
Миленко: Значи ви стварно мене прозивате да сам џимпир, а?!
Карађорђе, Миленко, Томо: (углас) МА БЈАААЖИ!
Миленко: Аааа ћераћемо се још за ово, душе ми!
(Миленко одлази)
Карађорђе: Значи сад пасте овамо- ти Томо идеш с артиљеријом на њихове високе положаје, пробај да удараш по координатама 4 и 7, ти Миленко распореди своје у кљун формацију и напредуј по њиховом левом крилу с повременим лажним јуришима на њихов централни део, а резервне јединице пошаљи да чувају привремену стражу да не нападну Турци од Ниша по твом бочном делу, уколико их не буде било, нек се приближе ударцима по бочном делу централне турске формације.
Миленко, Томо: А?
Карађорђе: (себи у браду) Ма зајеби ово. (Миленку и Томи) Ма појебите их бре како знате и умете, ето то 'оћу да вам кажем! Јасно?!
Томо: А па што тако не кажеш, брате рођени, ја реко' демонстрираш нам своје познавање мађарског.