Džubaja predstavlja najgoru kaznu za vojnika na služenju roka...
To je odeljenje u trpezariji gde vojnici odnose tacne posle obroka a radnici u džubaji preuzimaju prljav pribor; jedan istresa ostatke u drnč i baca prljavo posuđe u sudoperu, dvojica peru pribor u deterdžentu, jedan ima zadatak da ispira... i tako 1.500 kompleta pribora, 3 puta dnevno...
Dolazite sami do zaključka da samica u poređenju sa ovim izgleda kao banja, a požarstva & straže kao dobrovoljni rad humanitarnog karaktera.
Inače "džubaja" je žargon na reč "džuboks", jer ta jeziva prostorija najčešće nije veća od najobičnijeg jebenog džuboksa...
Jutarnje postrojavanje, čitanje dnevne zapovesti:
PORUČNIK: "...a zbog sinoćnjeg bežanja u grad, na sedam dana u džubaju idu Ming, Korleone i Kuvajlija..."
JA: "Gospodine poručniče kakvog bežanja u grad, nismo bežali... niko sinoć ..."
PORUČNIK: "Deset dana..."
MING, KORLEONE & KUVAJLIJA (uglas): "OK jesmo, jesmo..."
PORUČNIK: "Sedam dana..."
Mitska ličnost iz srpskih kasarni. Čovek koji jednim pogledom gasi televizore, utišava zvukove, upetljava monofaznu sa trofaznom strujom i lomi metle gajnc nove.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.