Стандардна екипица окупљена на свима добро познатом месту, обично на стану код лика који сам живи. То што сам живи не значи да је увек сам него да ни са ким не дели кирију и трошкове, а успутних цимера има подоста и свима је дао да копирају кључ у случају да неко има паузу између предавања и вежби или је неком хитно потребан јебодром.
Свакодневно се окупљају да циркају вопса, пурњају вутру од локалног лердија, пуштају Жарета и Гоција и играју ПЕС. Комшије их мрзе, полиција им понаособ сваком напамет зна регистарски број личне карте и име оца. Али то њих не дотиче јер су превише пијани и надувани да би било чудно да их боли кита за нешто. Осим кад нестане Мерака, сканка и коју формацију да ставе код Олимпика из Марсеја и да ли Манданда треба да буде у првој постави.
- Комшија, опет ови џунглаши дивљају?
- Ма да, ево пустили Барабу од Жарета и Гоција. Морам признати да сам се навукао на рства, слушао сам је цео дан на Јутјубу.
- А да ми ипак зовемо полицију?
- Ма јок, прошли пут кад су дошли, ови их увукли унутра па их понапијали и напушили. Видео сам да је један од њих и до драгстора ишао по још пива.
- Ију, па како могу тако?!
- Не знам стварно, одох и ја, звали су ме вечерас на дружење, биће татабања!
Metalci, gotičari, rokeri, pankeri i sl.
Svi ljudi sa gitarama ili bez gitara koji skaču i tresu glavama sa kosom dužom od 15 cm, išarani, izbušeni, drugačije još nazvani i drekavci.
Deda (koji je i izmislio ovaj izraz): Opet slušaš te džunglaše i drekavce. Stišaj de to malo! U moje vreme...(sad krece pripovedanje dogadjaja od četres' pete pa do danas, ja odustanem, ugasim tv i odem da spavam) i onda raspali neku od Mehe Puzića uz setno i ponosno: "E toooo je bila muzika!"
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.