Opšte rasprostranjena pojava da jedan ili dvoje komšija na svakom spratu napune hodnik raznim cvećem, zelenišem a ponekad i omanjim drvećem u ogromnim saksijama.
Često, ako ne radi lift i penješ se peške, na svakom spratu izlazi kao komandos po jedan unezvereni komšija, kome svaki dan neko po malo sjebe cveće i kad vidi da si ti, a za tebe nije baš sto posto siguran da si krivac jer ima i drugih osumnjiičenih, onda prokomentariše kako mu neko čupa cveće, baci brzu kletvu na tog nepoznatog zlikovca pa se povuče brzinom munje nazad u zasedu.
Naravno noću je najgore jer ako ne radi svetlo, najmanje dva puta udariš lakat u one korpice koje kače sa strane po gelenderu, a dešava se i da opališ prstom po saksijetini koju je komšijaa stavio do zida pored svojih vrata. Ako se pijan vraćaš kući biljke u mraku deluju kao neke karakondžule ili ruka Fredija Krugera koja čeka da te zgrabi za šiju i iscepa k'o svinja masan džak.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.