Lepo letnje jutro( jes kurac letnje, ovo ko da je jesen). Sunce se pojavljuje iznad šume i šalje svoj osmeh svim ljudima koji su krenuli rano ujutru sa svojim obavezama.
Sunčevi zraci padoše na košnice i probudiše njihove stanovnike. Svaka pčela krete svojim poslom, jer med se mora praviti.
Jedna pčela(dajem joj ime Esmeralda, zato što je Maja smorila) izlete iz košnice ko sivi soko, srećna jer danas ima slobodan dan i ne mora da skuplja cvetni polen.
Tako Esmeralda krenu u svoju malu avanturu.
Obiđe sve košnice, pozdravi se sa svojim prijateljima, odjeba par udvarača jer njeno srce kuca samo za bumbara Simu. Otišla je do svoje najbolje drugarice bubamare Bube, popila kaficu i krenula dalje. Letela je dalje, svratila je do prodavnice da kupi novu žaoku, stara joj se pohabala, izađe iz prodavnice i odlete dalje.
Pored jedne šljive Esmeralda je srela njoj dragog bumbara. Tu su dugo čavrljali, kad je trebala da krene pčelica Esmeralda bumbar je pozdravi sa jednim poljubcem i rastaše se.
Želela je da što pre stigne do svoje košnice pa zato skrete levo prečicom pored jedne velike kuće. Bila je najsrećnija pčela na sveti ali dok je prolazila pored te kuće ugleda otvoren prozor...
Sestra: AAAAAAAAAA ULETELA MI JE PČELA U SOBU! PEĐA DOĐI UBI JE!
Brat: Neće ti ništa. Pusti je i sama će da izađe.
Sestra: DOLAZI VAMO BRE! ZNAŠ DA SAM ALERGIČNA NA NJIH!
Brat: Pusti me bre gledam utakmicu, ne mogu sad.
Sestra: JOOJ GOVNO MALO! (uzima novine i prilazi pčeli)
PLJAAAAS, PLJAAAS, PLJAAAS.
