
Оруђе којим се служе типични мудросери, сматрајући да их је њихова околина недостојна, то јест, да су много паметнији од осталих људи који су за њих обични медиокритети. Просеравање овим језиком колонизатора, од којег је више шовинистички само њемачки, представља основни начин привлачења пажње, глупе масе, нас. Као и сваки други појам и употреба овог језика се мијењала кроз вријеме, па је некада сматрано Сизифовски саставити 2-3 простопроширене реченице. Још ако се у синтагму убаци асампшн, а реченица се заврши једним сочним консквенсом, онда тај појединац добија на значају, баш као и ријечи које су изговорене. Сада енглески сви знају (или мисле да знају), па метастазирање више нема смисла.
(некада)
1: Oh Stevanija, you are prettier than a flower in the spring.
2: Ohh, Miladin.
_____________________________________________________
(сада)
1: Oh Stevanija, you are prettier than a flower in the spring.
2: Енглески је за хипстере, Миладине. Изјави ми љубав на кинеском.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.