Po istoricarima najstarije knjizevno delo na svetu. Radnja se desava u Mesopotamiji, gde je Gilgames bio daleko najzajebaniji lik u kraju (jedini je u to vreme ima Air Max, kupio mu cale u Segedinu), i isao on po svetu i jebao svima keve i udarao reket... Dok nije nasao na neku sumu gde je sa medvedima, lavovima, ajkulama, drakulama ziveo Enkidu, divljak koji sa ekipom jede sitnu divljac, pije vodu s potoka, Ima malje po celom telu, laje... I naravno pokace se tu Gilgames i Enkidu, i dobije ferku Enkidu!

Tu se uortace njih dvojica, i krenu po svetu da jebu keve...

Неуспели покушај прављења епске песме.
Пошто народним приповедачима с оне стране Турске никад није ишло да сложе пристојан десетерац, локални приповедач је згут'о шаку ''пустињске травице''(прапретеча данашњег есида), очерупао пеликана (одатле води порекло име познате форме за канцеларијски прибор), и, у песничком заносу, почео да записује еп достојан Ким Ил Сунга. Но, пошто се навук'о на пустињску травицу, што је више писао, све је више гутао травице. Оно што је уследило, изазвало би чак и Хајнриха Шлимана да се фејспалмује, прекрсти, натегне свете водице, намигне краљици Викторији, удари главом у телеграфски стуб и поједе живу веверицу те исере лешник.