Izraz koji je sa pojavom interneta izgubio snagu i smisao koji je nekada imao. Veličina reči i njenog zvuka ipak su zadržani. Ep je dugi spev, priča o delima koja su slavna, o vremenima koja ni težina vremenske ruke i ljudske sujete nije uspela da izbriše i spere. Srpski narod ima izuzetnu kulturnu baštinu epskih pesama. Ceo jedan kulturni kontinent izdigao se iz blata turskih šuma. Porobljeni i osuđeni da sanjaju o slobodi, nadareni pojedinci krojili su ćilim epike zlatnim koncem od želje vezenim. Tiho uz pucketanje vatre izdigli su se iz pepela veliki junaci i heroji i postali večni. Anonimmni i veliki pesnici poklonili su im svoju dušu i udahnuli život.
Epski je danas nadmudrivanje sujetnih maski po raznoraznim forumima. Veliko zadovoljenje sitnih duša. Epsko.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.