Mobilni telefon u situaciji br. 1 i knjiga u situaciji br. 2 su nezamenljivi načini da se spasis od smaraca koje zelis da iskuliras a da pri tom ne upotrebiš "odjebi".
Oba metoda su vec dovoljno prepoznatljiva u narodu i na kilometar je prepoznatljiva namera, ali ipak ih u nedostatku boljeg načina svi i dalje koriste.
Situacija 1. Osoba X se krece ulicom, žuri ili ne žuri nije bitno, i kraickom oka primeti da joj u susret ide osoba Y koja ako se sretnu krece pricu od Kulina Bana koju je osoba X cula hiljadu puta i smara, smara, smara... Osoba X brzinom svetlosti trazi po dzepovima mobilni telefon i sa neverovatno zainteresovanim izrazom lica bulji u ekran kao da čita poruku u kojoj je sadržaj od ogromne važnosti ili još bolje stavlja telefon na uvo i počinje da razgovara (prim.aut. nesmotreni eskivatori mogu da dozive neprijatnost ako im bas u tom trenutku zazvoni telefon) i opet krajickom oka proverava da li je opasnost prosla. Malo u telefon, malo u objekat za eskivazu i caaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaao...Nema smaranja, nastavlja da kulira ulicom...
Situacija 2. Osoba X sedi u autobusu do prozora i snimi da na sledecoj stanici ulazi gorepomenuta osoba Y. Mesto do osobe X je prazno i krece ono standardno "samo da me ne provali i sedne do mene, samo da me ne provali i sedne do mene..", i naravno osoba Y oduševljena što je našla žrtvu za smaranje seda i kreće standardnu hiljaduputaispričanu priču. Ali, osoba X vadi knjigu iz torbe i kreće da traži stranicu do koje je stigla i caaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaao...Nema više smaranja, nastavljas da piljiš u knjigu a u sebi pevušiš omiljenu pesmu...
