Речи које те као малог највише усреће, без обзира да ли долазиле од бабе, деде, родбине, кумова или неких породичних пријатеља. Те речи су разлог што си их издржао и слушао претходних пар сати.
Ни дешава се ретко чак и да се правиш да нећеш да узмеш, чисто формалности ради.
1: Пиле бабино, јеси румен као јабука (штипкајући успут за образ), сад ће бака да те почасти, ево ти за чоколаду.
2: Стварно није требало баба, ал' хвала.
1: Ајде кумић узми, нека ти буде за чоколаду.
2: Нека, не треба.
1: Ма 'ајде кумић, узми.
2: Па добро куме, кад већ тако наваљујеш, хвала, стварно није требало.
Речи бабе док ти на растанку гура хиљадарку у џеп.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.