E pa ovako...Jedino gde sam ja cuo za fildzan je u pesmi Zabranjenog pusenja(i to ovog sarajevskog).Odatle zakljucih da je fildzan(citaj:dzezva) odraz bratstva i jedinstva jer se u staroj Jugi nije skidao sa sporeta(furune) jer nas je toliko bilo da je stalno neko u kucu navracao.
"I stari rece tad, vidis to svako zna, politika je prosta stvar, kafu kad zakuvas, fildzan se ostavlja, ako ko naidje, jebiga, to ovde svako zna..."
Mala keramička posuda, namijenjena ispijanju kafe. Iako je u današnje vrijeme fildžan potisnut iz upotrebe, navalom nekih novih polulitarskih i litarskih šoljica za kafu, ipak je neizostavan dio inventara prosječne bosanske kuće. Ovu posudu karakteriše neprisustvo bilo kakve drške, usljed čega ste primorani da fildžan pri ispijanju kafe, obuhvatite čitavim dlanom i samim tim osjetite toplinu čudesnog napitka, koja se pruža od vrhova vaših prstiju, duž podlaktice, zaključno sa laktom. Ovo daje poseban merak kafenisanju, jer ukoliko fildžan uzmete u ruku u pogrešnom trenutku, prisjetićete se svih bogova, kojima se moli raja u Bosni. Procjenjivanje pravog momenta za vaš prvi gutljaj, vam ostavlja vremena za uživanje u opojnom mirisu ovog napitka, grickanje rahatlokuma ili razgovor sa komšinicom. Treba napomenuti da se iz ove posude pije prava, domaća, turska kafa, i stoga je prije konzumiranja potrebno izvršiti odredjene pripreme. Pripreme se sastoje u eksiranju jedne čašice domaće prepečene kruške, a u nedostatku iste može da posluži i šljiva, dunja, ili bilo koja rakija iz domaće radinosti. Ukoliko ne odradite pripreme, može vam se dogoditi da naredna 2-3 dana serete kao grlica na ricinusu.
-Au kono, jest i dobra...uli'de mi još jedan fildžan.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.