Podijeli sa Vukajlijašima
Rekli o sajtu
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
Treba se paziti zato ja ako se ikad budem zenio prvo pitam: lutko da li imas u planu za izvrsis pokusaj ubistva naseg potencijalnog zajednickog ceda, i ako je odgovor potvrdan naravno tek onda pitam je bili se kopala u grobnicu nase famelje
Jako škakljivo. Nego - vidiš, zašto ti trebaju Bog i tradicija (koje smo precrtali pre par decenija jer smo moderni, napredni, slobodni, obrazovani i ostala sranja). Žene danas retko biraju oca svjoj deci već - biraju sebi muža. Birati sebi muža ili ženu prvenstveno, ne misleći na potonju decu, je neodgovorno, sebično itd. Posle od te dece koja su zapatila kojekakve traume jer si vezujući sebe, vezao i njih za budalu, očekuješ da te vole, poštuju i razumeju jer si im eto roditelj i to tako mora...
Šta sam hteo da kažem - u ranija vremena, dodje djuvegija u kuću da prvo pita oca oće li dati ćeru za njega. Ćale ga odmeri, pita iz čijih je kuća, pogleda da li ovaj ima neke nedostatke i može li volu da iščupa rep iz buljsona, presliša ga da li je služio armiju, kolko zemlje ima, čime se bavi, oće li moći da rani nejač...Pa posle skokne do sela da se raspita o familiji, da vidi nema li tamo nekakvih budala i ne radjaju li se deca tradicionalno gubava. Zatim uzme sve u obzir i izvaga. Danas medjutim svi smo prošli nekakvu kurčevu emancipaciju uzduž i popreko, razvodimo se svako malo i nismo u stanju da se udostojimo ni da se jebemo kako bismo produžili vrstu, a kamoli da vaspitavamo decu kako treba.
Ej, Param, preporučio bih ti jednog profesora koji se bavi tim pitanjima, ima ga na netu, možda si i čuo, Miroljub Petrović se zove, ima baš kul i zdrave stavove. Msm da će ti se dopasti, poz i svako dobro
Param koji nije ni otac niti muž palamudi o ocovima i mužovima
No issues bro, samo koristim istu logiku
Ja mnim da ima istine u tome sto si napisao ali ta ranija vremena su i ovde proslost a ne gore kod vas ali kako god, ne bih mogao i smeo da napisem nekom ko je ocigledno toliko propatio “pa sto si ga izabrala” jer eto verovatno muz nije prosao KYC kod oca joj
Nznm Ejvl kroz šta prolaziš tačno i o čemu je reč, ako su ti uzeli dete i dodelili ocu monstrumu od kog si pobegla, unekoliko te razumem, pošto sam sam nažalost imao za oca koji je pokušao da me iskasapi nožem dok sam spavao nekad davno (u čemu bi zamalo uspeo da me Bog nije spasao, no o tome drugi put). Tako da ono znam šta su traume, nervni slomovi, suicidalne tendencije, pravosudni sistem (lol koji sistem) i kako je narednih 10 godina živeti sa činjenicom da je takav čovek i dalje na slobodi. Nebitno.
- Od kukanja i oplakivanja svoje sudbine nema ništa, to odmahda ti kažem. Možeš Bogu da se isplačeš i zamoliš Ga da pomogne, i pomoći će - al moraš da tražiš.
- Možeš da se žališ na presudu, tražiš pomoć od nevladinih organizacija (ili ne znam već čega) ako službe ne funkcionišu (retko funkcionišu) i bivši ima uticaj nad njima. Možeš da uzmeš dobrog advokata, ideš na vrhovni sud, učlaniš se u partiju, ideš na "život priča" (ako još uvek postoji) - ne znam, ali da ništa ne može da se uradi je netačno, naravno. Srećno, u svakom slučaju. Isplači i izbesni šta moraš, ohladi glavu i - ako se detetu tamo ne piše dobro, bori se za njega, šta da ti kažem.
Čudo jedno Zapato kako si sprcao ovde 10 godina a humor ti je ostao na istom predškolskom nivou...
Stara vremena prošla, naravno, zbacismo okove, vaspostavismo demokratske i proliberalne tekovine, zbacismo sile mraka, uspostavismo se kao civilizovana bića i stadosmo od dece pravimo degenerike bukvalno.
Brt predskolski humor nesto najjace, sestric mi juce rece da sam smrdljiva carapa, iscerekasmo se kao hijene
Nema zeznuto je to ako si zena, raspitas se po okolini sapca kakav je ovaj iz kakve je famelje, ono sve top cujes, strasna familija jos strasniji lavovi ispred kuce, podjes za njega, par godina kasnije on se lozi na partizan, uteko u azerbejdzan i salje odatle slike penisa djeci po internetima, pa ti znaj sto je kome u glavi kukavce sinji
A pare za alimentaciju će pošalje kad uvali hladnjaču putera u Paraćin.
Bombas, malopre:
Vuzi - Inbox(1)
Nema jebeno je jako biti žena u Srbiji, i svašta trpe žene, ne malo njih. Koliko samo žena nastrada u porodičnom nasilju svake godine, to je čudovišno. Nevolja je medjutim kada žena dozvoli da je ubede kako je slaba i nemoćna, i ubiju joj to malo samopouzdanja što je prethodno imala i - okrenu joj ledja, ponekad bukvalno svi, institucije, pravda, čak najbliži. A ništa snažnije i sposobnije na svetu zapravo ne postoji nego što je žena.
Znas ono, vidjeh ti majku na vratilo, kaka je ono zivotinja!
Nisam se nadao ovako neukusnim komentarima od tebe Melkijades. Ne mora bas sve da se prokomentarise
Zašto neukusni?
kad je i meni kao ogorčenom mizogenom incelu jasno zašto su neukusni onda brt
Ne ne, svi mi gresimo u ovom slucaju, jedino je on u pravu.
C, samo ne pristajem na kuknjavu i oplakivanje sopstvene sudbine, i bespomoćnost u fazonu - nema Boga nema pravde, sve sami zlikovci i bitange, institucije ne rade, zlo premoćno, ništa se ne može učiniti...Sa takvim stavom se zaista ništa ne može učiniti. Nije žena ni tako jadna, bedna, nesnadjena ni bespomoćna kako joj se vrv sad čini, i to joj neko mora reći. Oduzeti dete majci je najstrašniji udarac za jedno ljudsko biće, no to dete hvala Bogu nije zgazio voz, tu je, živo i zdravo, i nešto se za njega svakako može učiniti. Može se tražiti pomoć i pravda na drugom mestu, žaliti se na odluke i presude, moliti, pretiti, prositi, krasti, štrajkovati gladju, kidnapovati, dizati na oružje, kontaktirati ove i one organizacije...Niti je pravda jedan jebeni lokalni sudija niti je bilo ko toliko strašan i moćan da uzme to dete i radi sa njim šta hoće. Rešenja je mnogo, nisu sva dobra i ispravna, treba naći najbolje i - moguće je pronaći i to najbolje. To je stav sa kojim krećeš, da nešto može, i da će to biti dobro - dodaš na to i nadu, a ni vera nije na odmet. Jbg ja sam bio na mestu kad mi je bilo jednostavnije i lakše da dignem ruku na sebe nego da sebe mučim živeći još jedan dan, jer je selovalo crno i beznadežno - i naravno nisam bio u pravu.
Tako je, bravo Param. Osecam se jako bolje sada, sigurno i Avvl.
Ne čitam ga. Preskačem sve što vidim da mi pametuje i jede govna. Svakog.
Meni se lično dešava, u mom životu, na mojoj koži, mom detetu. Tako da nemam šta tu da slušam niz deklaracija nekog ko ni nema dete.
Dalje - svi koji ste se poneli prema meni uzdržano i normalno, polazeći od toga da niti smo mi isto, svako je jedinka specifičnih osobina i određenog dnk, a tek mentalnog sklopa, niti možemo to ikad biti, takvima hvala na razumevanju i generalno svemu, što čitaju uopšte šta sam podelila.
Melkijadese,
Ja možda neću imati dete kraj sebe.
Ali ti nikada nećeš izdati knjigu koja će biti bestseler s takvim ponašanjem.
Ja ću se sećati uspomena koje sam imala
ali ti nećeš imati ništa do gorčinu jer si je i sam prepun.