Put koji se može iskusiti nije Put.
Svet koji se može konstruisati nije stvaran.
Put ispoljava sve što se dešava i što se može desiti.
Svet predstavlja sve što postoji i može postojati.
Iskusiti bez apstrakcije znači osetiti svet.
Iskusiti sa apstrakcijom znači poznavati svet.
Ova dva iskustva se ne mogu razlikovati:
njihova konstrukcija je različita, ali učinak je isti.
Izvan kapije iskustva teče Put,
koji je veći i neprimetniji od sveta.
Lao Ce, Tao Te Čing, prva glava: Put (preveo sam sa engleskog, prilično sam siguran da je dobro prevedeno ;))
Ah, Hoek, vidim da ti je poznato ime jednog od najvećih kung fu majstora svih vremena, vrlo dobro, vrlo dobro, dobro te služi wikipedija vidim (kao i mene, da se ne lažemo ;) )
Ako nisi pokupio sa neta, verujem da si onda gledao film o njemu sa Džet Lijem u glavnoj ulozi.
Borilački stil koji je upražnjavao Huo Yuanjia se zove Mizongji ili Mizongkuan ("Veština izgubljenog traga" ili "Pesnica izgubljenog traga") i ta veština se bazira na nepredvidljivim pokretima, što je taktika slična kao kod Pijanog boksa, ali sem toga nema nikakve veze sa Pijanim boksom, nego više nalik na mešavinu Duge pesnice (spoljašnji stil Severnog Šaolina) i unutrašnjih stilova Tai Či, Baguazang i Hsingjikuan.
E sad, važno je znati, pravi majstor borilačkih veština mora biti poput kapucinera koji se krije u lubenici: naizgled bezopasan, ali sa savršenom odbranom. Ako odbrana popusti, i dalje mora imati keca u rukavu, večito pazeći da ga protivnik ne pukne po jajima.
Budi poput kapucinera u lubenici, prijatelju, i svaki majmun će želeti da bude tako mali i sladak i zajeban kao što si ti!
Ne mogu ti reći ništa o tome XD
U stvari mogu ti reći ono što sam pročitao na wikipediji o tome.
A to je malo.
(relativno mlad stil, nastao mešavinom Hung Gara, Čou Lei Futa, Džau Gaa i Hop Gara)
Verujem da si ti ipak više naučio o Do Piju iz onoga što si video(verovatno dokumentarac???).
Ono što mogu da ti učinim, jeste da ti kroz zanimljiv (da ne kažem zajebantski) način prenesem filozofiju kung-fua.
A to je nešto.
E sad ponavljaj zamnom:
Pivo ne sme biti ni prehladno ni pretoplo, nego tačno onako kako treba da bude.
Ovo ti je prva lekcija:
Postoje dva načina kung fua.
Prvi način je spoljašnji (waija)
Zamisli ga kao prehladno pivo: to je pivo koje se potrudilo da odaje spoljašnji utisak kvaliteta(hladno je, jelte, na dodir), ali nije svako grlo spremno da ga primi.
Tako i spoljašnji stilovi: stavlja se akcenat na fizičke vežbe, kondiciju i slično, ali mali čovek je tu večito uskraćen.
I postoje unutrašnji stilovi (neija)
To je pretoplo pivo: mnogima je bljutavo, ne može da se podnese, ali uvek će se naći neki čudak kome će to biti zanimljivo da proba, a i mnogo je prijatnije jednom kada se suočiš sa prehladnim pivom.
Tako i unutrašnji stilovi: akcenat je na vežbama disanja, meditaciji i kontrolisanju protivničke snage.
Možemo raspravljati o tome da li je bolje toplo pivo ili ne, ali to već zavisi od našeg ukusa i od kvaliteta samog piva.
Ja smatram da je najbolje pomešati pretoplo i prehladno pivo.
Tako dobiješ pivo koje je taman dovoljno hladno da te osveži, ali ne i toliko hladno da ne možeš da osećaš jezik posle konzumiranja.
Da li si shvatio lekciju, učeniče?
Sutra ćemo učiti kako da razdeliš pamflete o otvaranju nove kung fu škole na Vukajliji ;)
Elem, koliko ja znam sve je krenulo od Mesopotamije, kada su oni njihovi ludi ratnici išli sa Aleksandrom i otišli u Indiju gde su ih naučili borilačkim veštinama. Posle su Indusi to proširili po Kini, a to je bilo najviše prihvaćeno kod budista koji nisu smeli da koriste tada oružje. Tako su oni naučili na stotine stilova kako golim rukama da lome vratove oklopljenim gorilama, i na kraju su tako odlično izveštili da je jedan njihov monah mogao da sredi ceo odred ratnika...
Ja nešto ne verujem u tu teoriju da je sve počelo od Aleksandra, a čuo sam za nju ranije. Grci su imali jednu borilačku veštinu-pankration(tehnički, to je bilo nalik ultimejt fajtu danas, a ona čak ni približno ne liči na borilačke veštine Indije- Kalaripajatu, Silambam, Vadža Mušti...
Ma nije od Grka nego od ovih iz Mesopotamije koji su sa njim išli, oni su raširili neki njihov stil borbe koji su kasnije Indusi i budisti doradili i unapredili...
Tako sam pročitao u Zabavniku...
Neko je pomenuo "Zabavnik"?..:)..Ja procitala da je neki naucnik (1907.valjda???) izmerio tezinu duse...S obzirom da se smatralo da je dusa nematerijalna (u narodu ,gde vec...) ,nije bilo logicno da utice na materijalno telo...Taj naucnik je merio masu (dakle ,tezinu:)) ljudi ,koji su bili na samrti ,a zatim to isto uradio posle njihove smrti i na taj nacin izmerio da jedna dusa ,u proseku tezi 21 gram...Sad je pitanje ,koliko je velika necija dusa...:))...U Egiptu su smatrali da se dusa nalazi u srcu ,pa su po smrti merili srce na tasu ,stavljajuci sa druge strane nekakvo pero...I ako srce prevagne ,to znaci da je taj covek pocinio mnogo grehova u zivotu...Ne znam kakve veze ima ovo sa "zen bastom" ,ali cini mi se ,da ima neke...:))
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Ne, poenta je u postojanju.
Da ne postoje ružni kučići, ne bi postojali ni lepi kučići. Bili bi samo kučići.
I to je princip Taoa :D
Ova zadnja recenica ukopa celu temu.....
Pojasni sta je Tao i koji su sve njegovi principi.xD
Put koji se može iskusiti nije Put.
Svet koji se može konstruisati nije stvaran.
Put ispoljava sve što se dešava i što se može desiti.
Svet predstavlja sve što postoji i može postojati.
Iskusiti bez apstrakcije znači osetiti svet.
Iskusiti sa apstrakcijom znači poznavati svet.
Ova dva iskustva se ne mogu razlikovati:
njihova konstrukcija je različita, ali učinak je isti.
Izvan kapije iskustva teče Put,
koji je veći i neprimetniji od sveta.
Lao Ce, Tao Te Čing, prva glava: Put (preveo sam sa engleskog, prilično sam siguran da je dobro prevedeno ;))
Ovo je Tao, to jest simbol Taoa:
http://pages.cs.wisc.edu/~bobba/tao.jpg
Ima li pitanja?
Pošto nema pitanja, sutra počinjemo sa borilačkim veštinama.
Huo Yuanjia FTW!
Ah, Hoek, vidim da ti je poznato ime jednog od najvećih kung fu majstora svih vremena, vrlo dobro, vrlo dobro, dobro te služi wikipedija vidim (kao i mene, da se ne lažemo ;) )
Ako nisi pokupio sa neta, verujem da si onda gledao film o njemu sa Džet Lijem u glavnoj ulozi.
Borilački stil koji je upražnjavao Huo Yuanjia se zove Mizongji ili Mizongkuan ("Veština izgubljenog traga" ili "Pesnica izgubljenog traga") i ta veština se bazira na nepredvidljivim pokretima, što je taktika slična kao kod Pijanog boksa, ali sem toga nema nikakve veze sa Pijanim boksom, nego više nalik na mešavinu Duge pesnice (spoljašnji stil Severnog Šaolina) i unutrašnjih stilova Tai Či, Baguazang i Hsingjikuan.
E sad, važno je znati, pravi majstor borilačkih veština mora biti poput kapucinera koji se krije u lubenici: naizgled bezopasan, ali sa savršenom odbranom. Ako odbrana popusti, i dalje mora imati keca u rukavu, večito pazeći da ga protivnik ne pukne po jajima.
Budi poput kapucinera u lubenici, prijatelju, i svaki majmun će želeti da bude tako mali i sladak i zajeban kao što si ti!
Gledo sam film....BTW,ne mogu da verujem da sam se stvarno setio imena...xD
Danas sam gledo nesto o Do pi Kung Fuu (ako se tako zove)....Mozes li pojasniti sta je to?
Ne mogu ti reći ništa o tome XD
U stvari mogu ti reći ono što sam pročitao na wikipediji o tome.
A to je malo.
(relativno mlad stil, nastao mešavinom Hung Gara, Čou Lei Futa, Džau Gaa i Hop Gara)
Verujem da si ti ipak više naučio o Do Piju iz onoga što si video(verovatno dokumentarac???).
Ono što mogu da ti učinim, jeste da ti kroz zanimljiv (da ne kažem zajebantski) način prenesem filozofiju kung-fua.
A to je nešto.
E sad ponavljaj zamnom:
Pivo ne sme biti ni prehladno ni pretoplo, nego tačno onako kako treba da bude.
Ovo ti je prva lekcija:
Postoje dva načina kung fua.
Prvi način je spoljašnji (waija)
Zamisli ga kao prehladno pivo: to je pivo koje se potrudilo da odaje spoljašnji utisak kvaliteta(hladno je, jelte, na dodir), ali nije svako grlo spremno da ga primi.
Tako i spoljašnji stilovi: stavlja se akcenat na fizičke vežbe, kondiciju i slično, ali mali čovek je tu večito uskraćen.
I postoje unutrašnji stilovi (neija)
To je pretoplo pivo: mnogima je bljutavo, ne može da se podnese, ali uvek će se naći neki čudak kome će to biti zanimljivo da proba, a i mnogo je prijatnije jednom kada se suočiš sa prehladnim pivom.
Tako i unutrašnji stilovi: akcenat je na vežbama disanja, meditaciji i kontrolisanju protivničke snage.
Možemo raspravljati o tome da li je bolje toplo pivo ili ne, ali to već zavisi od našeg ukusa i od kvaliteta samog piva.
Ja smatram da je najbolje pomešati pretoplo i prehladno pivo.
Tako dobiješ pivo koje je taman dovoljno hladno da te osveži, ali ne i toliko hladno da ne možeš da osećaš jezik posle konzumiranja.
Da li si shvatio lekciju, učeniče?
Sutra ćemo učiti kako da razdeliš pamflete o otvaranju nove kung fu škole na Vukajliji ;)
Elem, koliko ja znam sve je krenulo od Mesopotamije, kada su oni njihovi ludi ratnici išli sa Aleksandrom i otišli u Indiju gde su ih naučili borilačkim veštinama. Posle su Indusi to proširili po Kini, a to je bilo najviše prihvaćeno kod budista koji nisu smeli da koriste tada oružje. Tako su oni naučili na stotine stilova kako golim rukama da lome vratove oklopljenim gorilama, i na kraju su tako odlično izveštili da je jedan njihov monah mogao da sredi ceo odred ratnika...
Ja nešto ne verujem u tu teoriju da je sve počelo od Aleksandra, a čuo sam za nju ranije. Grci su imali jednu borilačku veštinu-pankration(tehnički, to je bilo nalik ultimejt fajtu danas, a ona čak ni približno ne liči na borilačke veštine Indije- Kalaripajatu, Silambam, Vadža Mušti...
Ma nije od Grka nego od ovih iz Mesopotamije koji su sa njim išli, oni su raširili neki njihov stil borbe koji su kasnije Indusi i budisti doradili i unapredili...
Tako sam pročitao u Zabavniku...
Dobar je Zabavnik :)
Recite mi slobodno, ima li svrhe još uvek pričati u ovoj zen bašti? :)
Aha! :D
Neko je pomenuo "Zabavnik"?..:)..Ja procitala da je neki naucnik (1907.valjda???) izmerio tezinu duse...S obzirom da se smatralo da je dusa nematerijalna (u narodu ,gde vec...) ,nije bilo logicno da utice na materijalno telo...Taj naucnik je merio masu (dakle ,tezinu:)) ljudi ,koji su bili na samrti ,a zatim to isto uradio posle njihove smrti i na taj nacin izmerio da jedna dusa ,u proseku tezi 21 gram...Sad je pitanje ,koliko je velika necija dusa...:))...U Egiptu su smatrali da se dusa nalazi u srcu ,pa su po smrti merili srce na tasu ,stavljajuci sa druge strane nekakvo pero...I ako srce prevagne ,to znaci da je taj covek pocinio mnogo grehova u zivotu...Ne znam kakve veze ima ovo sa "zen bastom" ,ali cini mi se ,da ima neke...:))
Da... po tome se film 21 gram zove 21 gram.
:)
:)...Nisam gledala...Jel dobar?:)
Psssttt.... Među nama... Nisam ni ja. :)
Šššššš... :D
Kažu da jeste dobar.
:)
Slažem se sa Pirom: stvarno kažu da jeste dobar :)