Свака част, на овако стручној анализи порекла датих речи. Ја сам скупио речи које су устаљене у њиховом говору и које уствари представљају ту неку назови разлику српског и ''хрватског'' језика.
Неке од наведених речи су у ствари изворно српске како си и ти навела али их ми не користимо пошто су их они узели под своје. Они су уствари искористили богатство српског језика, тј. могућност да једна ствар, појава има више речи које их описују те они користе оне које ми не користимо.Али и има ненадмашних кованица.
Ко што сам једном приликом и реко Хрвати ће све урадити да кажу да они говоре ХРВАТСКИМ језиком а не српскохрватским или недо бог српским....
Као и Црногорци сада они говоре црногорским језиком није него..... Што би моја баба рекла измишљају рупу на саксији
pa majku mu psidžo, i Amerikanci govore american Engliishom... svako bi da ima svoje... ne moš' kriviš ljude.
Сурови, једно је видљива варијанта - као што постоје три наречја: штокавско, кајкавско, и чакавско, али то је суштински један језик. Ни Американци не кажу да говоре "америчким". Сасвим је нормално да свако поднебље има свој дијалекат, али често одлучује политика да ли ће то бити проглашено за један засебан језик. Мене лично нико неће убедити да су босански(бошњачки), црногорски и хрватски посебни језици (иако су Хрвати посебна нација). Између осталог, сви они граматике за "своје језике" преписују од нас, не знам да ли сте ово знали... То да би свако да има своје, тачно је. Питање је колико је то основано.
Ево једног линка који ће вам то боље рећи него ја, а смејаћете се до суза - окачила сам видео Топ Листе Надреалиста на Hrvatski jezik :Д
sve što govoriš je tačno, ali se mi Srblji stalno nešto vređamo, i pravimo ugroženi... jeste da je generalno srpski jezik naš, ali da li je zapravo? samo mu je ime bilo srpski, pa srpskohrvatski ili štagod nemam pojma... isti su to ljudi na tim istim područijima pričali onda kao i sada i meni uopšte ne smeta ni taj bosansko-bošnjacki, nit 'rvatski, ni montenegro-maternji jezik. ništa postići nećemo tvednjama kako je njihov jezik zapravo naš, osim neke neosnovane mržnje prema nama samima. to je nepravda, ali jezik kao jezik trebalo bi da bude oupen sors, tj. da svako ima pravo da ga uzNe i promeni mu reči i ime, al kad ga pitaš odakle je potekao taj tvoj novi jezik, da kaže istinu. e to je jedino što nama treba priznati (ako se ne priznaje, verovatno se ne prizneje :))
sve ovo ostalo, jebiga, istorija se menja, godine prolaze, jezici odlaze i dolaze...
"jeste da je generalno srpski jezik naš, ali da li je zapravo? samo mu je ime bilo srpski, pa srpskohrvatski ili štagod nemam pojma... "trebalo bi...da svako ima pravo da ga uzNe i promeni mu reči i ime, al kad ga pitaš odakle je potekao taj tvoj novi jezik, da kaže istinu""
Контам те и слажем се да је то заједнички језик ових простора тј. не припада само Србима. Сад си дотакао један велики историјски проблем. Име јесте ту проблематично јер је везано с нацијом, тачно. Будући да њим говоре две равноправне нације, како га назвати? Стога и има смисла да се хрватска језичка варијанта зове хрватски. Али: јако збуњујуће због преводилаца и људи који не знају - странац кад чује различите називе за језике, контаће да се ту прича сасвим различито. Не би се баш требало с тим играти, то је све што хоћу да кажем, хајде хрватски, али бошњачки и црногорски! Бошњаци су измешани Срби и Хрвати, Црногорци су Срби - бар их Његош тако зове у Горском вијенцу на више места - а ваљда је владика знао како му се зове нација? Сад, тако је како је.
Била сам скоро у Институту за српски језик САНУ. Да ли знаш ово:
хрватски лексикографи, и други научници који се баве хрватским језиком радо сарађују с нашим проучаваоцима језика и врло лепо је чути да су свесни да делимо један диван језик, читају наше књиге и речнике и размењују контакте и литературу, зову наше професоре на научна окупљања о (свом) језику и примају их с поштовањем, али углавном не смеју јавно то да раде због државе. Онда ти је јасно шта каже наука... надам се да ће се једног дана превазићи уска политичка гледишта.
potpuno se slažem.
naročito oko tog da je mnogo zajebano petljanje s pojmovima Srbin Srbijanac, srpsko Srpstvo štagod... mešanje nacije, nacionalnosti, ili pripadnosti bla...
da ne lelemudim ja dalje, smatram da nam je politika, i interes manjine ujebao mnogo važnije stvari od nekih granica i "onoga kako se zovemo". Polako, ali sigurno gubimo kulturu, jezik i prošlost. Pa neka nam :) volimo da idemo glavom u blato... barem da je zod pa da se opametimo kad tresnemo, ovako samo tonemo sve dublje i dublje :)
Surovi ti si ocito liberalno opredeljen sto se meni bas i ne svidja.
No to je stvar izbora i u to se ne mesam, ali cinjenica je da ovaj jezik kojim govori ceo zapadni Balkan ustvari srpski. Pogledaj istoriju, granice srpske drzave u proslosti i rasprostranjenost srpskog naroda po zap. Balkanu. Pre Turaka nije postojala bosnjacka nacija vec je Bosna bila srpska drzava ( kralj Tvrtko Kotromanic je krunisan za kralja Bosne, Srbije i primorja na grobu Svetog Save ) znaci Srbin pravoslavac, o Crnogorcima ne treba trositi reci ( Crnogorac je samo geografska odrednica za Srbina koji je nastanjen na tom prostoru kao npr. Vojvodjanin). U hrvatski moze da spada samo ikavsko narecje koje je se koristi na primorju sev. Jadrana. Ja volim da kazem ovako: kada Hrvati budu pevali pesme na svom novokomponovanom jeziku uz iskljucivu upotrebu tih reci ja cu prvi ustati i pozdraviti nastanak novog jezika, do tada nista.
Не постоји ни бошњачка нација, то су Срби и Хрвати муслиманске вероисповести који живе у Босни. Предлажем да не расправљамо за сада даље о овоме, јер нас вуче тема исувише па скрећемо на политику и историју.
Има ли неко конкретна језичка или правописна питања? :)
Kog roda je rec vrata?
Пошто ова именица спада у Pluralia Tantum, увек је у множини. Дакле, кад знамо број, род се сад одређује по показној заменици (једн: тај, та, то; мн: ти, те, та). Та врата, као та деца - средњи род, множина. Никако та врата као та жена, јер је овде у питању множина. Ради увек овако, јер ако гледаш наставке, можеш лако да погрешиш.
Slazem se za "Bosnj. nacju", zaboravio sam da stavim pod navodnike.
sta znace reci: Strukle,plijesan,gorcica,ura,kisik,dusik,sveuciliste,Filip Latinovicz, Malik Tintilinic,kolodvore,Dikobraz,svizac,vratnica,izbornik, tratincica,pila,propuh,ploha,pregaca,punica,tisak,brzojav,inacica,promidzba, oporba, nazocnost, pucanstvo,zrakomlat i kolokrijes?
плијесан(екавски: плесан)-буђ
ура-сат
кисик-кисеоник
душик-азот
свеучилиште-универзитет
тратинчица-бела рада
пропух-промаја
пуница-ташта
тисак-штампа
брзојав-телеграм
плоха-поље
колодвор-железничка станица
пила-пијук(алатка) чини ми се
промиџба-реклама, пропаганда
пучанство-народ, маса
зракомлат-хеликоптер
назочност-присуство
иначица-варијанта
опорба-опозиција
ово су баш српске речи:
прегача-изгледа отприлике као кецеља, део народне ношње
вратница-једна страна двокрилних врата
Малик Тинтилинић - лик из бајке хрватске књижевнице Иване Брлић-Мажуранић
Филип Латиновић - лик из романа хрватског књижевника Мирослава Крлеже
штрукле, горчица, свизац, изборник, колокријес и Дикобраз чекају стручне консултанте, ја стварно не знам шта је то :)) ко зна нека допуни.
e pa hvala gospodzo!
zar nije gorčica nekakav začin? tipa biber?
Стојан: "Не знам ја, види ти тамо" :Д
Gorčica je senf, izbornik je selektor, a dikobraz je bodljikavo prase. Dakle, ostaju štrukle, svizac i kolokrijes.
e da, senf:) znam da sam pročitao na nekom pakovanju u kuhinji :))
svizac je ovo
slika=http://www.groundhog.org/photos/phil/s7.jpg
znači neki mrmot :)
štrukle su štrudle, iliti neka bilo kakva pita.
a ovaj kolokrijes googl izbacuje samo naš sajt :)
Ево једне штреберске теме, пошто мислим да сајт треба да има свог лектора и колектора :) Ово је ипак сајт чија је главна тема - лексикографија (прикупљање речи и појмова за речник).
Овде постављајте питања у вези са нашим језиком и другим језицима, а ја ћу се трудити да одговорим колико могу и знам.
Друг Stoka је постовао дефиницију http://vukajlija.com/recnik/Hrvatski%20jezik/21672 , те морам да разбијем пар заблуда овом приликом:
"Обитељ" је стара словенска реч, дакле и српска.
Они кажу "свећеник" а ми кажемо "свештеник", и ми мислимо да је свећеник хрватска варијанта. Ова варијанта "свештеник" са ШТ је дошла из црквенословенског и задржала се код нас, а са Ћ је просто народна верзија, остала је код њих јер су они имали богослужење на латинском. Али кажемо нпр. свећа. Тако да су и "опЋи" и слично такође српске речи (Вук Караџић помиње "опћениту правилност").
Дакле, питајте све што вас занима о нашем језику, правопису, и слично, само имајте на уму да су моја знања ограничена :)
За књижевност би ваљало отворити посебну тему.