Језичке недоумице

1. 

   Hipnos 2012-02-04 13:35:06 +0000

   Их, а ми на другој. :)
   Елем, разуме ли се неко у мађарски?

2. 

   Mala Vidra 2012-02-04 13:36:21 +0000

   Moj profesor poljskog je završio mađarski. :D

3. 

   Lemur 2012-02-04 20:05:49 +0000

   Da li neko može da mi objasni kada se za građenje prideva koristi nastavak iv, a kada nastavak ljiv?

4. 

   Jericho 2012-02-04 21:50:53 +0000

   Nema strogo utvrdjene norme. Pogledaj malo ovde

5. 

   Lemur 2012-02-05 21:09:53 +0000

   Hvala.

6. 

   Јова 2012-02-07 13:54:33 +0000

   Kako objasniti strancima razliku između podgrijati (npr. pasulj od juče) i dogrijati (npr. sobu električnim radijatorom kad već radi centralno grijanje, ali slabo) i čak prigrijati (malo ugrijati, tek toliko da se ubije led)

   Ili između zagrijati (povisiti temperaturu nečega) i zgrijati (utopliti sebe ili nekoga nečim pri velikoj hladnoći).

   Ili između ugrijati (isto neutralno kao i zagrijati) i ogrijati (sunce nas je konačno ogrijalo, nakon velikih hladnoća).

   Postoji li, recimo u engleskom ovakvo bogatstvo termina za različite vrste grijanja?

7. 

   El Loco 2012-02-07 13:57:56 +0000

   Does the pope shit in the woods?

8. 

   Јова 2012-02-08 16:34:50 +0000

   Zna li neko koje je porijeklo glagola "snimati" ?

   Taj me glagol intrigira, jer zvuči kao domaća riječ koja odavno postoji u jeziku, a ne mogu da zamislim šta je ona mogla da znači prije nego što je izumljen fotoaparat, kamera, magnetofon i sl.

   Kako je nastala riječ?

9. 

   Valdemar 2012-02-08 16:53:51 +0000

   Koren -nim ima takvo značenje, uzimati. Imaš na primer rusku reč принимать, što znači uzimati. S-nimati znači uzimati sa nečega. Jednostavno. Kao recimo, iz-nimiti (izniman, iznimka), znači izuzeti. Za-nimati tako znači zauzeti, itd.

10. 

    Јова 2012-02-08 17:17:17 +0000

    Znači definitivno je domaća riječ. Baš me interesuje kako li je nastala? Još mi nije sasvim jasno jer taj korijen NIM je dosta arhaičan i njegovo značenje nije baš jasno savremenom govorniku srpskog. Jedino znamo šta znači kad već imamo gotovu riječ. Znači taj mi korijen izgleda kao da je mogao samo u davno prošlisti da stvara riječi, ali ne više. A riječ snimati je relativno nova. Znači, vjerovatno ju je neki lingvista, koji vlada korijenima riječi i razumije se u jezik - izmislio - i kao već gotovu plasirao u upotrebu, a onda je riječ prihvaćena. Ne djeluje mi moguće da je spontano nastala riječ u narodu, jer mi više ne možemo praviti kovanice sa nim:

    nimati
    odnimati
    donimari
    iznimati
    prenimati

    sve je to besmisleno. Postoje samo one riječi koje su već odavno skovane kao snimati, zanimati, iznimka.

11. 

    Valdemar 2012-02-08 18:24:32 +0000

    Sve je to od praslovenskog korena, ę-ti. Ima ga (naravno, glasovno promenjenog) u rečima kao što je uzeti, jemac, sajam, itd., svuda označava uzimanje. A taj koren ni u jednom slovenskom jeziku nije sačuvao samostalno značenje. Ali naravno da u našem jeziku postoji masa reči koje su jednostavno prevedene sa stranih jezika. Nekad je stvarno vođena jezička politika, i vodili su je normalni ljudi. Pogledaj, englesko značenje: take picture. Da je taj pojam danas došao u srpski, zvao bi se tejkovanje, ili nešto tako nakaradno. Umesto toga, pre stotinak i više godina je jednostavno preveden: snimanje, to jest uzimanje. Tada je još postojala i koristila se ta reč, SNIMITI, u osnovnom, starom smislu: skidati, uzimati sa nečega. To staro značenje je vremenom izbledelo, zbog toga što ga je pregazilo novo.

12. 

    GM 2012-02-08 21:03:46 +0000

    То као nimmt (nehmen) на кобасичарском. Исто узети.

13. 

    Šekoslav 2012-02-08 21:53:16 +0000

    E, aj sad ovako. Što se tiče glagola trebati, da je bezličan i kako se koristi u 99% slučajeva znam i kapiram, ali upao sam u raspravicu oko toga šta raditi ako želimo da kažemo nešto tipa: "Mi bi trebalo da idemo", tj. dobio sam komentar da bi trebalo (lol) pre gledati glagol biti, što će reći da treba da se kaže: "Mi bismo trebali da idemo". Ja uveren da je pprva opcija ispravna, e sad, ako postoje neko odskakanje, prosvetlite me, dobri ljudi. :)

14. 

    Hipnos 2012-02-08 21:56:14 +0000

    А "Ми треба да идемо"?

15. 

    Šekoslav 2012-02-08 22:07:45 +0000

    A, dobro, to da, možda sam ja dao malo banalan primer, da l' je to bilo nisam siguran, al' u svakom slučaju, hipotetički, šta bi imalo primat, biti ili trebati? :) Ako se setim boljeg primera, editovaću.

16. 

    Hipnos 2012-02-08 22:11:19 +0000

    Некако су ми шлогирана оба примера.
    Рецимо још нека верзија... Требало би дидемо.

17. 

    Patrik Star 2012-02-08 22:23:15 +0000

    Šta znači reč "integritet" (valjda sam pravilno napisao).

18. 

    Šekoslav 2012-02-08 22:25:36 +0000

    Da, sad sam našao nešto i na Vokabular forumu, recimo, šta bi se radilo sa: "Ми нисмо требали да дођемо, али ипак смо дошли", gde bi, kako tamo kažu, transformisanje bilo teško izvodljivo, ili neki zeznut potencijal, mislim, sve može da se izbegne korišćenjem drugih glagola u nekoj meri, al' eto, čisto mi palo na pamet. Oh, well.

19. 

    Hipnos 2012-02-08 22:26:53 +0000

    Интегритет је целовитост, неповредивост.

    Da, sad sam našao nešto i na Vokabular forumu, recimo, šta bi se radilo sa: "Ми нисмо требали да дођемо, али ипак смо дошли", gde bi, kako tamo kažu, transformisanje bilo teško izvodljivo, ili neki zeznut potencijal, mislim, sve može da se izbegne korišćenjem drugih glagola u nekoj meri, al' eto, čisto mi palo na pamet. Oh, well.

    Овде јамачно само безлична конструкција долази у обзир.

20. 

    Mala Vidra 2012-02-08 22:32:36 +0000

    Sa glagolom "trebati" ti ne treba lična zamjenica, pravilno je "treba da idemo, treba da idete, treba da idu, bla bla" ili "trebali bismo, trebali biste ići".